![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2b/Crkva-Pola%25C4%258Da.png/640px-Crkva-Pola%25C4%258Da.png&w=640&q=50)
Црква Светих апостола Петра и Павла у Полачи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Црква Светих апостола Петра и Павла у Полачи је подигнута 1458. године. Ова садашња грађевина новијег је датума. Једнобродна са полукружном апсидом и звоником на прочељу. Иконостас је новији.[1]
![]() | Овај чланак нема (довољно) веза до других чланака на Википедији. Побољшајте га тако што ћете додати унутрашње везе корисне за разумевање контекста, попут веза ка важним и читаоцу можда непознатим (техничким) терминима. |
Црква Св. апостола Петра и Павла | |
---|---|
![]() | |
Основни подаци | |
Јурисдикција | Српска православна црква |
Епархија | Епархија далматинска |
Оснивање | 14. вијек |
Оснивач | Српска православна црква |
Посвећен | Св. Апостолима Петру и Павлу |
Локација | |
Место | Полача (Книн) |
Држава | Хрватска Северна Далмација |
Координате | 43° 59′ 36.515″ N 16° 17′ 31.269″ E |
Када је ријеч о самом почетку изградње цркве Светих апостола Петра и Павла у Полачи, Епископ далматински Др Никодим Милаш у свом капиталном дјелу "Православна Далмација" наводи:
Љетопис нам спомиње да je 1450. г. прешао неки јачи број Срба из Босне у данашње Котаре и да су тада населили данашње село Кула Атлагића a уједно биљежи, да је исте године ту подигнута била православна црква у част св. Николе, и то благословом зетскога митрополита Јосифа. Благословом истога митрополита биле су саграђене још три цркве: у Пађенама у част Св. Ђорђа (1456. г.), у Полачи у част Св. апостола Петра и Павла (1458. г.) и у Голубићу у част Св. Стевана (1462. г.). Око 1468. године подигнута је била и у Книнском пољу црква у част св. Ђорђа.[2] стр. 139
Новосаграђена црква 1936. и 1937. године има пристојну величину; дуга је до 16, а широка 10 . Олтар је на истоку, главни улаз и звоник на западу, а то је основно правило за православне цркве. Друга врата су на јужној страни. Црква има диван иконостас. Спонзор и задужбинар за иконостас био је шнајдер Јова Миливојевић „Перић”, потомак хајдука Ниће.[3]
Црква је озидана каменом и покривена црепом. Најистакнутији део цркве, олтар, приликом реконструкције 1936. године није срушен. Тај мали, на исток истурени део цркве, и сада је покривен каменом плочом. Унутар црквеног простора на западној страни се налази балкон. Преко балкона се излази на звоник. Није се пазило код копања дубине темеља нове цркве. На два места темељи су вероватно прешли преко гроба покојника, па су мало потонули, а зидови цркве су напукли са северне стране.[4]
Године 1995. Хрвати нису запалили цркву, за разлику од школе и појединих кућа. Црква сада има највише двадесет верника.