Цитозин

Цитозин је једна од 5 главних нуклеобаза које се користе за складиштење и транспорт генетских информација у ћелији унутар нуклеинских киселина ДНК и РНК. Дериват је пиримидина, са хетероцикличним ароматским прстеном и прикачена два супституента (амино група на позицији 4 и кето група на позицији 2). Нуклеозид цитозина је цитидин.

Цитозин

Називи
назив 4-аминопиримидин-2(1)-он
Други називи 4-амино-1-пиримидин-2-он
Идентификација
број	71-30-7 Y
3Д модел ()	интерактивна слика
	CHEBI:16040 Y
	577 Y
	100.000.681
KEGG[1]	C00380 Y
MeSH	Cytosine
[2][3]	597
UNII	8J337D1HZY Y
InChI=1S/C4H5N3O/c5-3-1-2-6-4(8)7-3/h1-2H,(H3,5,6,7,8) Y Кључ: OPTASPLRGRRNAP-UHFFFAOYSA-N Y InChI=1/C4H5N3O/c5-3-1-2-6-4(8)7-3/h1-2H,(H3,5,6,7,8) Кључ: OPTASPLRGRRNAP-UHFFFAOYAY
Својства
Хемијска формула	C4H5N3O
Моларна маса
Густина
Киселост (pKa)	4,45 (секондарна), 12,2 (примарна)[4]
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Y верификуј (шта је YН ?)
Референце инфокутије

Цитозин је откривен 1894. године. Структура је предложена 1903, а синтетизован је (чиме је потврђена структура) исте године.

Цитозин је недавно добио примену квантном рачунању. Први пут је неко квантно механичко својство искоришћено за процесуирање информација 1. августа 1998, када су истраживачи на Оксфорду имплементирали Дејвид дојчов алгоритам на два квантна бита НМРКР (Нуклеарног Магнетно Резонантног Квантног Рачунара) базираног на молекулу цитозина.

Цитозин се може наћи као део ДНК, РНК или као део нуклеотида. Као цитозин трифосфат (ЦТП), може да се понаша као ко-фактор ензима, и може да врши трансфер фосфата како би од аденозин дифосфата (АДП) начинио аденозин трифосфат (АТП).

У ДНК и РНК, цитозин се упарује са гуанином. Међутим, није стабилан, и може да се претвори у урацил (спонтаном деаминацијом). Ово може довести до мутације ако не буде исправљено од стране ензима за поправку ДНК.

Цитозин може такође бити претворен у 5-метилцитозин од стране ензима званог ДНК метилтрансфераза.

Референце

1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
2.  уреди
3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
4. Dawson, R.M.C., (1959). Data for Biochemical Research. Oxford: Clarendon Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)

Литература

• Dawson, R.M.C., (1959). Data for Biochemical Research. Oxford: Clarendon Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)

Спољашње везе

• Computational Chemistry Wiki