![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8b/Armenian-Turkish_accord_signing.jpg/640px-Armenian-Turkish_accord_signing.jpg&w=640&q=50)
Циришки протоколи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Циришки протоколи се односе на два билатерална протокола која су 2009. потписале Јерменија и Турска, а која су предвиђала почетак процеса нормализације односа између две земље.[1] Протоколи су укључивали одредбе за успостављање формалних дипломатских односа, отварање турско-јерменске границе (која је затворена од 1993. године) и успостављање заједничке историјске комисије о питању геноцида над Јерменима.[2] У поступку споразума, који се касније показао неефикасним, посредовале су Сједињене Државе, Русија и Француска.[3]
Министри иностраних послова, Ахмет Давутоглу за Турску и Едуард Налбандјан за Јерменију, потписали су 10. октобра 2009. године у Цириху два протокола на церемонији којој су присуствовали и тадашња државна секретарка САД Хилари Клинтон, високи представник ЕУ за заједничку спољну и безбедносну политику Хавијер Солана, француски министар спољних послова Бернар Кушнер и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.[4]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8b/Armenian-Turkish_accord_signing.jpg/640px-Armenian-Turkish_accord_signing.jpg)
Протоколи су захтевали ратификацију од стране парламената обе земље. У настојању да се раздвоје питања, у протоколима се не помиње сукоб између Јерменије и Азербејџана око Нагорно-Карабаха. Они такође нису укључивали рок за ратификацију.[5]
Уставни суд Јерменије је 12. јануара 2010. године одобрио Протоколе уз низ запажања за које је турска страна сматрала да садрже „предуслове и рестриктивне одредбе које нарушавају слово и дух протокола“.[6][7] Турска страна је такође почела да везује процес нормализације са конфликтом у Нагорно-Карабаху, при чему је турски премијер Реџеп Тајип Ердоган изјавио да турско-јерменска граница неће бити отворена без повлачења јерменских снага са територије Азербејџана.[8]
Протоколи су се суочили са огромним критикама у обе земље, при чему су неки Јермени оптужили своју владу за продају, а неки у Турској узнемирени што се Протоколи не односе на питање Нагорно-Карабаха.[5] У међувремену, Азербејџан је негативно реаговао на Протоколе и извршио притисак на Турску да не иде даље у зближавање са Јерменијом.[8][9] Дакле, Протоколи су стајали у парламентима оба народа без ратификације након потписивања.
У фебруару 2015. јерменски део, који је представљао председник Серж Саргсјан, опозвао је протоколе из парламента, позивајући се на „одсуство политичке воље“ на турској страни.[10][11] Затим, у децембру 2017, наводећи недостатак било каквог „позитивног напретка у њиховој имплементацији“ од стране Турске, јерменска страна је обећала да ће их прогласити неважећим и ништавним,[12] што је Јерменија формално и учинила 1. марта 2018.[13]
Упркос горчини која је резултат застоја у процесу нормализације, неки аутори сматрају да би Циришки протоколи и даље могли да представљају пут напред за процес нормализације односа Јерменије и Турске.[5]