From Wikipedia, the free encyclopedia
Хорус или Хор је једно од најстаријих египатских божанстава, отелотворен у владару (односно фараону), син је бога подземног света, Озириса и богиње Изиде, који се око престола бори са Сетом. Најпознатији Хорусов храм се налази у Едфуу у Горњем Египту.[4] Изграђен је између 173. и 167. п. н. е.
Он је био обожаван од праисторијског Египта до Птолемејског краљевства и римског Египта. У историји се бележе различити облици Хоруса, а египтолози их третирају као различите богове.[5] Ови различити облици могу бити различите манифестације истог вишеслојног божанства у којем су наглашени одређени атрибути или синкретички односи, не нужно у опозицији, већ комплементарни једни другима, у складу са начином на који су древни Египћани гледали на вишеструке аспекте стварности.[6] Најчешће је приказиван као соко, највероватније средоземни соко или сиви соко, или као човек са главом сокола.[7]
Најранији записани облик Хоруса је духовно божанство Нехена у Горњем Египту, који је први познати национални бог, специфично везан за владајућег фараона, који се с временом сматрао манифестацијом Хоруса у животу и Озириса у смрти.[5] Најчешћи породични однос описује Хоруса као сина Изиде и Озириса, и он игра кључну улогу у Озирисовом миту као Озирисов наследник и ривал Сета, убице Озириса. У једној другој традицији Хатор се сматра његовом мајком, а понекад и његовом супругом.[5] Хорус је вршио многе функције, нарочито као бог краљевства и неба.
Клаудије Елијану је писао да су Египћани на свом језику звали бога Аполона „Хорус“.[8] Међутим, Плутарх, даље разрађујући исту традицију о којој су извештавали Грци; прецизирао је да је онај „Хорус“ кога су Египћани изједначили са грчким Аполоном у заправо „Хорус Старији“, који се разликује од Хоруса, сина Озириса и Изиде (што би га чинило „Млађим“).[9]
Хорус је рођен од богиње Изиде након што је прикупила све раскомадане делове тела њеног убијеног мужа Озириса, осим његовог пениса, који је био бачен у Нил, те га је појео сом,[10][11] или је понекад приказана краба уместо сома, и према Плутарховом извештају, користила је своје чаробне моћи да ускрсне Озириса и направи фалус[12] да би зачела свог сина (старији египатски описи наводе да је пенис Озириса преживео).
Након што је остала трудна са Хорусом, Изида је побегла у мочвару делте Нила да се сакрије од свог брата Сета, који је љубоморно убио Озириса и за кога је знала да би желео да убије њиховог сина.[13] Тамо је Изида родила божанског сина Хоруса.
Хорус је поштован на више места, најпознатији је храм из доба Птолемеја из града Ека. Карахти је његов аспект, означава хоризонт рађања, а приказује се као крилати диск.
Хорус је бог краљевске власти, тј. краљ је инкарнација Хоруса.
Хорус је и бог неба. Приказује се антропоморфно као дете или као одрастао, зооморфно као соко или комбиновано, са главом сокола.
Мит о Хорусу Бехдетском потиче из доба када је Египат био још разједињен и подељен на Горњи и Доњи Египат. Борбе за уједињење описују се као борбе између војске Хоруса и Сета.
Атхуманунх скреће пажњу да ове борбе нису борбе Хоруса сина Изидиног и Сета, већ Хуроса ура који је брат Сета и Озириса, а син Нутин и Сета.
Хорус је на челу војске Северног Египта, а култ му је развијен у граду Бехдету, а Сет је на челу војске Јужног (Горњег) Египта. Околности под којима су се борбе водиле Атхуманунху нису баш кристално јасне, па је он сигуран да је побеђивала на тренутак једна, а онда опет друга страна.
Хорус се приказује у одећи фараона и као најстарији син бога Ра.
Хорус је соларно божанство и господар Двају земљи (Небтауи). У том миту побуњенике против Ра предводи Сет, хтонско божанство. У тим митовима Сетова војска састоји се од ратника у обличју страшних крокодила, нилских коња и змија, који су уопштено и вековни непријатељи бога Ра. Отуда и каснија тврдња да су фараонови непријатељи заправо и непријатељи бога Ра.
У миту Атхуманунх је пронашао и тренутке када Хорус, син Изидин, заправо помаже свом ујаку Хорусу Бехдетском у борбама с војском воденог хаоса, а у миту о борби Хоруса, сина Изидиног и Сета око права на Озирисов престо, Хорус Бехдетски свесрдно и отворено помаже и на страни је свог нећака младог Хоруса.
Филмови и су популаризовали веровање да је Хорус био узор за стварање лика Исуса Христа. По овим филмовима, Хорус је син Изидин рођен 25. децембра, која је била девица, у реци га је „крстио“ Ануп (тј. Јован Крститељ) коме је касније одсечена глава. Као и Исус, и Хорус је био искушаван док је био сам у пустињи, лечио је, враћао вид, истеривао демоне, ходао по води, подигао Асара (тј. Лазара) из мртвих, имао је 12 следбеника, умро на крсту, као и да је васкрсао после смрти. Ове идеје потичу од египтолога Џералда Месија, који је изнео ове тврдње у својој књизи .[14] Већина египтолога верује да ове паралеле нису тачне и да су псеудоисторија.[15][16][17][18][19]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.