From Wikipedia, the free encyclopedia
Хељда (Fagopyrum esculentum) је једногодишња зељаста биљка из фамилије троскота ().[2] Узгаја се као житарица, а у исхрани људи и стоке употребљава се плод (синкарпна орашица).[3] Хељда је богата витаминима Б1 и Б2, као и протеинима.[4]
Хељда | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Ред: | Caryophyllales |
Породица: | Polygonaceae |
Род: | Fagopyrum |
Врста: | F. esculentum |
Биномно име | |
Fagopyrum esculentum Moench | |
Синоними[1] | |
Списак
|
На Корејском полуострву, хељда је од давнина омиљена и врло цењена биљка, и уз зрна троше се и њени млади листови као поврће, али и као лековито средство у народној медицини. Хељда се користи(ла) и као сточна храна (зелена биљка) за исхрану живине, али и за ђубрење њива (заоравањем).[5]
У даљој индустријској преради љуспице хељде могу да послуже:
С почетка 2010-тих у свету се хељда се гајила на око три милиона хектара. Највећи произвођачи су земље бившег Совјетског Савеза, затим Кина, Бразил, Пољска, Француска, Јапан и САД. У Србији се хељда гаји на малим површинама, претежно у брдско-планинском подручју југозападне Србије, у којима постоји све веће интересовање пољопривредних произвођача за њен узгој.[6]
На тржишту србије хељда се може наћи у облику следећих прехрамбених производа:[7]
Уз јуфке од хељде у Србији се у новије време све више меси и хлеб од хељде, разне врсте пецива и тестенине, коре за питу и гибаницу, резанци спремљени на стари ужички начин итд.
Хељда је усев кратке сезоне који добро расте на нископлодним или киселим земљиштима; превише ђубрива – посебно азота – смањује приносе, и земљиште мора бити добро дренирано. У топлим поднебљима хељда се може узгајати само касном сетвом, да би цветала у хладније време. Присуство опрашивача значајно повећава принос. Нектар цветаће хељде даје мед тамне боје.[8]
Биљка хељде има разгранат коренски систем са примарним главним кореном који сеже дубоко у влажно земљиште.[9] Она нарасте од 75 до 125 центиметара (30 до 50 инча) у висину.[10] Хељда има троугласто семе и даје цвет који је обично бео, али може бити и ружичаст или жут.[11] Хељда се слободно грана, за разлику од боковања, што омогућава потпунију адаптацију на животну средину од других житарица.[9] Љуска семена је мање густа од воде, што чини љуску лаким за уклањање плутајући је.[11]
Хељда се гаји за зрно где је само кратко време доступно за раст, било зато што је хељда рани или други усев у сезони, или зато што је укупна сезона раста ограничена. Брзо се успоставља, што потискује летњи коров, и може бити поуздана покривна култура током лета која одговара малом делу топле сезоне.[10] Хељда има период раста од само 10–12 недеља[12] и може се гајити на високим географским ширинама или у северним областима.[13] Хељда се понекад користи као „зелено ђубриво“, као биљка за контролу ерозије, или као покривач и храна за дивље животиње.[10]
Историјски, Руско царство је било светски лидер у производњи хељде.[15] Подручја узгоја у Руској империји процењена су на 2.600.000 хектара, а затим у Француска са 360.000 хектара.[16] Совјетски Савез је 1970. године узгајао око 1.800.000 хектара хељде. Према подацима из 2016. она остаје кључна житарица.[17][14]
Током 18. и 19. века, хељда је била уобичајена култура на североистоку Сједињених Држава. Средином 20. века култивација је нагло опала због употребе [[nitrogen fertilizer]|азотног ђубрива]], на које кукуруз и пшеница снажно реагују. Преко 400.000 хектара пожњевено је у Сједињеним Државама 1918. До 1954. године, то је пало на 60.703 хектара, а до 1964. године када је USDA задњи пут објавио статистиче податке производње, само 20.000 хектара је било посејано. Међутим, узгој хељде у САД се повећао због „експлозије популарности такозваних древних житарица“ о којој је извештавано током 2009–2014.[18] У 2017. светска производња је износила 3,8 милиона тона, предвођена Русијом са 40% укупне светске производње, затим Кином са 38% и Украјином са 5%.[14]
се често проучава и користи као извор полена и нектара за повећање природног броја предатора за контролу штеточина усева.[19] Берндт и сарадници су 2002. године открили да резултати нису били сасвим обећавајући на бази података прикупљених у једном винограду на Новом Зеланду,[20][21][22] али исти тим - Берндт 2006, четири године касније и проучавајући велики број винограда широм Новог Зеланда – открили су значајно повећање код 22 паразитоида, посебно ,[22] као што су Ирвин 1999 утврдили за у воћњацима Кентерберија.[23] Гур 1998. су показали да су цветни нектари – а не склониште или алтернативни домаћини на – били одговорни за ово повећање, а Стивенс 1998. за на . Стивенс 1998. такође су први пут показали велики пораст на (који такође обично претходи ).[23] Кулен 2013. су открили да виногради око Вајпара нису наставили са садњом хељде, што указује на потребу за даљим развојем технике како би се хељда добро интегрисала са стварном праксом виноградарства.[22] Инглиш-Лоеб 2003. открили су да она одржава већи број паразитоида на патуљастим цврчцима ,[22] а Балзан и Вакерс 2013. су пронашли исто за и Ферацини 2012 за на , и на тај начин делују као сузбијач штеточина у парадајзу, кромпиру и у мањој мери у другим хортикултурама из врста и другим.[24] Калинова и Моудри 2003 су открили да даља садња са другим цвећем у погрешно доба године заправо може довести до угинућа од мразева које би иначе преживела, а Коли и Луна су 2000. године открили да може да одложи своје цветање да се не поклопи са природним непријатељем које је засејана храни.[19] Фоти су 2016. године открили да су значајне варијације карбоксилне киселине кратког ланца највероватније објашњење за варијације у перформансама биоконтроле између сорти.[19]
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
---|---|
Енергија | 1.435 kJ (343 kcal) |
71,5 g | |
Прехрамбена влакна | 10 g |
3,4 g | |
Засићене | 0,741 g |
Мононезасићене | 1,04 g |
Полинезасићене | 1.039 g 0,078 g 0,961 g |
13,25 g | |
Витамини | |
Тиамин (Б1) | (9%) 0,101 mg |
Рибофлавин (Б2) | (35%) 0,425 mg |
Ниацин (Б3) | (47%) 7,02 mg |
Витамин Б5 | (25%) 1,233 mg |
Витамин Б6 | (16%) 0,21 mg |
Фолат (Б9) | (8%) 30 μg |
Витамин Ц | (0%) 0 mg |
Минерали | |
Калцијум | (2%) 18 mg |
Бакар | (55%) 1,1 mg |
Гвожђе | (17%) 2,2 mg |
Магнезијум | (65%) 231 mg |
Манган | (62%) 1,3 mg |
Фосфор | (50%) 347 mg |
Калијум | (10%) 460 mg |
Селен | (12%) 8,3 μg |
Натријум | (0%) 1 mg |
Цинк | (25%) 2,4 mg |
Остали конституенти | |
Вода | 9,8 g |
„Link to database entry”. Food Details. USDA. 170286. | |
| |
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.