Хепатитис Ц
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хепатитис Ц је контактом преносива инфекција јетре изазвана вирусом хепатитиса Ц (ХЦВ).[6] Вирус хепатитиса Ц откривен је 1989. године, након кога је разјашњен узрок настанка великог броја посттрансфузијског хепатитиса дотад непознатог узрока.[7] Због сличне грађе генома и полипептида са другим хуманим флавивирусима, ХЦВ је сврстан у породицу Флавивиридае, из рода Хепацивирус. Светска Здравствена Организација (СЗО), процењује да је око 170-200.000,000 људи (око 3% светске популације), заражено са ХЦВ, мада се претпоставља да је стварна преваленца вероватно већа јер већина инфекција има асимптоматски ток и остаје непрепозната. СЗО процењује да се годишње са ХЦВ зарази око 3-4.000.000 људи.[7] Не зна се да ли вирус проузрокује болест код животиња.
Хепатитис Ц | |
---|---|
Електронска микроскопија: вируса хепатитиса Ц промера = 50 нанометара | |
Специјалности | инфектологија, гастроентерологија |
Симптоми | нема[1] |
Компликације | отказивање јетре, рак јетре, проширење крвних судова једњака и проширење крвних судова желуца[2] |
Трајање | дугорочна (80%)[1] |
Узроци | Хепатитис Ц вирус путем крви[1][3] |
Дијагностички метод | анализа крви на антитела или вирусни РНК[1] |
Превенција | стерилне игле, тестирање трансфузионе крви[4] |
Лечење | лекови, трансплантација јетре[5] |
Лекови | антивиротици (sofosbuvir, simeprevir итд.)[1][4] |
Фреквенција | 58 милиона (2019)[4] |
Смртност | 290.000 (2019)[4] |
Хепатитис Ц често се јавља као асимптоматска болест, па због неблаговременог дијагностиковања прелази у хроничну инфекцију, која након много година може да доведе до тежих оштећења јетре, и појаву цирозу јетре. У тежим случајевима, цироза јетре праћена је; отказивање функција, раком јетре, или великим проширењем венског система једњака и желуца, која могу да доведу до масовног искрварења и смртног исхода.[6]
Главни пут преноса ХЦВ је директан контакт са крвљу заражене особе. Ризик преноса је највећи након директне трансфузија крви и крвних деривата инфицираног даваоца или након перкутаног контакта употребом ХЦВ зараженог прибора при интравенској примени дроге. Описана је и учесталија појава ХЦВ инфекције у особа које користе кокаин за ушмркавање, вероватно због заједничке употребе прибора зараженог крвљу. Средње велик ризик преноса ХЦВ имају особе на хемодијализи због малих али понављајућих излагања вирусу у болничким условима.
Пегинтенферон и рибавирин су стандардни лекови који се користе у терапији хепатитиса Ц. Између 50-80% болесника након примене терапије бива излечено. Код болесника код којих се развија трајно оштећење јетре (цироза или рак јетре) може бити потребна трансплантација јетре, мада постоји ризик од накнадне вирусне инфекције после трансплантације.[5] За хепатитис Ц вакцина не постоји.