Хенри Бофорт
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хенри Бофорт (енгл. ;[1] око 1374, Шату де Бофорт - 11. април 1447, Вулвси палата) је био средњовековни енглески клерик, прелат и кардинал-бискуп Винчестера и члан куће Плантагенета, тачније њеног огранка куће Бофорт.[2][3] Играо је главну улогу у свим важним питањима свог времена.
Хенри Бофорт | |
---|---|
Датум рођења | око 1374. |
Место рођења | Шату де Бофорт, Краљевство Француска |
Датум смрти | 11. април 1447.(1447-04-11) (72/73 год.) |
Место смрти | Вулвси палата, Краљевство Енглеска |
Гроб | Винчестерска катедрала |
декан Велса | |
Редослед | 24. |
Године | (1397—1398) |
Претходник | Томас Тебо |
бискуп Линколна | |
Редослед | 47. |
Године | (1398—1404) |
Претходник | Џон Бокајнгем |
Наследник | Филип Репајнгтон |
бискуп Винчестера | |
Редослед | 54. |
Године | (1404—1447) |
Претходник | Вилијам Вајкехамски |
Наследник | Вилијам Вејнфлет |
Био је незаконито дете Џона од Гента и Катарине Свинфорд, све док, заједно са браћом, није признат 1396. године. Они су тада узели име Бофорт, по замку у којем су рођени. Признавањем за члана владајуће династије, Хенријев политички успон био је готово осигуран. Како се школовао за свештеника у почетку је добијао само црквене положаје, од којих му је највиши било место бискупа Линколна. Његов даљи успон почео је 1399. године када је на енглески престо дошао његов истоимени полубрат, који га је поставио за лорда канцелара. У међувремену, напредовао је и у црквеним положајима, поставши бискуп Винчестера. У том периоду Бофорт се сукобљавао са кантерберијским надбискупом Томасом Арунделом и на крају га је победио.
Врхунац Бофортове моћи била је владавина његовог нећака Хенрија V (1413—1421), коме је помогао да дође на власт и финансирао његову обнову Стогодишњег рата у Француској, а овај га је заузврат вратио на положај лорда канцелара. Пресудну улогу Бофорт је одиграо и на сабору у Констанци, где је 1417. године, највише његовом заслугом, изабран јединствени римокатолички папа Мартин V и тиме окончана Западна шизма.
После смрти краља Хенрија, Бофорт је, заједно са Вилијамом де ла Полом и својим нећацима: Хемфријем од Глостера и Јованом од Бедфорда, постао један од намесника његовог истоименог малолетног сина. Док је са Јованом и са Вилијамом био у релативно добрим односима, Бофорт је са Хемфријем био у правом рату. Слабији Бофорт успео се одржати, због тога што је солвентонст Енглеске зависила од њега. После једног политичког пораза, 1426. године, он је, по папином позиву, пошто је постао кардинал, отишао из Енглеске да као папаски легат предводи нови Хуситски рат.
После војног пораза, он се 1428. године вратио кући да би скупљао војску за нови рат.