Хеленистичка религија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хеленистичка религија као концепт посљедњег облика старогрчке религије обухвата било који од различитих система вјеровања и обичаја народа који су живјели под утицајем старогрчке културе током хеленистичког периода и Римског царства (око 300. п. н. е. до 300. н. е.). У хеленистичкој религији било је много континуитета: народ је наставио да обожава грчка божанства и да спроводи исте обреде као у класичној Грчкој.
Промјена је настала додавањем нових религија из других земаља, укључујући египатска божанства Изида и Сепарис, сиријска божанстава Атаргатис и Хадад, што је пружило нови излаз за људи који су тражили испуњење и у садашњем и загробном животу. Обожавање обожених хеченистичких владара постало је једна од каратектеристика овог периода, нарочито у Египту, гдје Птолемејиди прилагодили раније египатске обичаје и грчки култ хероја и успоставили се као фараони у оквиру новог синкретичког птолемејског култа Александра III Македонског. На другим мјестима, владари би могли да добију божански статус без постизања пуног статуса божанства.
Многи су се бавили магијом, али и то је представљало наставак из ранијих времена. Широм хеленистичког свијета људи су се консултовали са пророчиштима и користили амајлије и фигурице да одврате несрећу или да баце чини. Комплексни систем хеленистичке астрологије развијен је у овом периоду, настојећи да одреди карактер и будућност особе у кретању сунца, мјесеца и планета. Системи хеленистичке филозофије, као што су стоицизам и епикурејство, нудили су секуларну алтернативу традиционалној религији, чак и ако је њихов утицај био углавном ограничен на образоване елите.