роман енглеске књижевнице Мери Шели From Wikipedia, the free encyclopedia
Франкенштајн или модерни Прометеј (енгл.) роман је енглеске књижевнице Мери Шели (1797–1851) који је настао 1818 и који говори о Виктору Франкенштајну, младом научнику који ствара грусно, паметностворење путем једног необичног научног експеримента. Шели је почела да пише ову причу у својој осамнаестој години у епистоларној форми, а прво издање романа је анонимно објављено у Лондону 1. јануара 1818, кад је она имала двадесет година.[2]
Предговор за књигу јој је написао Перси Биш Шели и са посветом филозофу Вилијаму Годвину, њеном оцу.
Дело је објављено у три тома, стандардном формату за прва издања из 19. века у тиражу од само 500 примерака.
Иако је дело прожето готиком и романтизмомФранкенштајн се сматра првим романом научне фантастике.[3] Сматра се да је инспирација за лик Франкенштајна био хемичар Хамфри Дејви.[4]
Кратке чињенице Франкенштајн или модерни Прометеј, Настанак и садржај ...
Франкенштајн или модерни Прометеј
Насловна страна оригиналног издања романа из 1818. године
Радња романа се одвија у 18. веку, а почиње када капетан Волтон, пропали писац, са својим бродом плови по арктичком кругу, у нади да ће проширити своје научно знање. Током путовања посада у даљини примећује псећу саоницу коју вози џиновска фигура. Неколико сати касније посада спасава скоро смрзнутог научника Виктора Франкенштајна који је био у потрази за огромним човеком кога је посада видела пар сати раније. Виктор у Волтону види исту ону опсесију која је и њега уништила и препричава му своју причу о животним невољама као упозорење. Као млади научник Виктор напушта свој дом у Женеви у Швајцарској и одлази да студира медицину у Инголштату у Немачкој. У једном тренутку инспирације, Виктор проналази начин како да неживу материју поврати у живот. Потпуно опседнут открићем, Виктор почиње од разних делова мртваца да склапа хуманоидну креатуру коју намерава да оживи. Његов је циљ да биће буде прекрасно, али када га оживи разочара се, јер биће је одвратно, превелико и унакажено. Имало је воденасте беле очи и жуту кожу која једва покрива мишиће и крвне судове испод. Ужаснут, Виктор напушта просторију и затвара врата за собом. Када се врати са циљем да уништи створење, ово је већ побегло. Следећих неколико месеци Виктор се опоравља од исцрпљености, све док не добија поруку од куће да му је убијен брат. Одмах одлази кући и крај Женеве види створење, те је уверен да је оно убило његовог брата. По Викторовом доласку кући, породична слушкиња Јустине је осумњичена за то убиство, осуђена и погубљена зато што је код ње нађен Вилијамов медаљон.
Праћен тугом и осећајем кривице Виктор одлази у планине и ту, на Монблану проналази чудовиште, које му прича своју причу. Чудовиште је било интелигентно и артикулисано и научило да говори посматрајући једну породицу кроз рупу у зиду. Чинио им је, скривајући се, мања добра дела, али када су га угледали, згрозили су се над његовим изгледом. Тада су га отерали. Људи су га терали где год су га угледали због његовог одбојног изгледа. Желећи освету, чудовиште је дошло до Викторове куће, убило му брата и наместило злочин слушкињи Јустине. Сада чудовиште жели од Виктора само једно: моли га да створи још једно чудовиште, женско, да не буде сам. При томе му обећава да ће престати да се свети човечанству и да ће њих двоје живети заједно, одвојени од цивилизације у јужноамеричкој дивљини. Првобитно, Виктор пристаје зато што му створење прети да ће убити његове преостале пријатеље и вољене и да неће стати док га не уништи. Виктор на Оркнијским острвима креће са радом на новом створењу. Тада почињу да га муче катастрофалне слутње да ће друго створење постати горе него прво, или да би стварање другог створења могло довести до размножавања расе која би представљала претњу за човечанство. Већ напола направљену креатуру уништава згађен сам собом и својим делом. За освету, чудовиште му најпре убије најбољег пријатеља, а затим и вереницу у првој брачној ноћи. Викторов отац ослабљен годинама и Елизабетином смрћу умире неколико дана касније. У потрази за осветом Виктор тада постаје ловац и прогања чудовиште преко Европе и севера Русије све до Арктичког океана, а даље на Северни пол. Створење му увек измиче за мало и он због исцрпљености и промрзлина не може да настави потеру и тад га налази Волтонов брод. Након пар дана лед онемогућава наставак путовања и неколико дана проводе заробљени у леду где пар чланова посаде умире од хладноће.[5][6]
Посада тад тражи да крену на југ чим се брод ослободи, али Виктор покушава да их убеди да наставе потрагу, али не успева у томе. Виктор иако веома слаб ипак одлучује да ће сам да настави потрагу и инсистира да створење мора да умре, али услед исцрпљености Виктор после пар дана умире саветујући Волтона да тражи срећу у миру и избегава амбиције. Убрзо после тога Волтон на броду открива створење које тугује за Виктором. Тад му створење каже да му Викторова смрт није донела олакшање и да га оно што је урадио чини још јаднијим него што је Виктор икада био. Исто му каже да ће да се убије како нико никад не би сазнао за његово постојање. Тад оно силази са брода и удаљава се на леденој санти.
Илустрација Теодора фон Холста са насловне стране издања из 1831. године[7]
Прва филмска адаптација дела се десила 1910. године, у ери немог филма од стране Едисон студија.
1931. године Јуниверсал пикчерс студио екранизује Франкенштајна и то постаје прва екранизација овог дела са звуком.
У годинама након тога излази велики број других адаптација под истим именом, а многе популарне телевизијске серије преузимају лик Франкенштајновог чудовишта које се појављује у серијама.
writer, Staff (01. 01. 1818). „Books Published This Day”. The Times (10342). London, England. стр.4 — преко Newspapers.com. „This day is published, in 3 vols., price 16s. 6d., a Work of Imagination, to be entitled Frankenstein; or, The Modern Prometheus.”
Aldiss, Brian W. "On the Origin of Species: Mary Shelley". Speculations on Speculation: Theories of Science Fiction. Eds. James Gunn and Matthew Candelaria. Lanham, Maryland: Scarecrow, 2005.
Baldick, Chris (1987). In Frankenstein's Shadow: Myth, Monstrosity, and Nineteenth-Century Writing. Oxford University Press.. Oxford. .
Bann, Stephen, ed. "Frankenstein": Creation and Monstrosity. London: Reaktion. 1994..
Behrendt, Stephen C., ed. (1990). Approaches to Teaching Shelley's "Frankenstein". New York: MLA.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
Bennett, Betty T. and Stuart Curran, eds. Mary Shelley in Her Times. Baltimore: Johns Hopkins University Press, 2000.
Botting, Fred. Making Monstrous: "Frankenstein", Criticism, Theory. New York: St. Martin's, 1991.
Chapman, D (2011). That Not Impossible She: A study of gender construction and Individualism in Mary Shelley's Frankenstein. UK: Concept. ISBN978-1480047617.
Clery, E. J. (2000). Women's Gothic: From Clara Reeve to Mary Shelley. Plymouth: Northcote House..
Conger, Syndy M., Frederick S. Frank, and Gregory O'Dea, eds. Iconoclastic Departures: Mary Shelley after "Frankenstein": Essays in Honor of the Bicentenary of Mary Shelley's Birth. Madison, New Jersey: Fairleigh Dickinson University Press, 1997.
Donawerth, Jane. Frankenstein's Daughters: Women Writing Science Fiction. Syracuse: Syracuse University Press, 1997.
Eberle-Sinatra, Michael, ed. Mary Shelley's Fictions: From "Frankenstein" to "Falkner". New York: St. Martin's Press, 2000.
Ellis, Kate Ferguson. The Contested Castle: Gothic Novels and the Subversion of Domestic Ideology. Urbana: University of Illinois Press, 1989.
Florescu, Radu (1996). In Search of Frankenstein: Exploring the Myths Behind Mary Shelley's Monster (2nd изд.). London: Robson Books. ISBN978-1-861-05033-5.
Forry, Steven Earl. Hideous Progenies: Dramatizations of "Frankenstein" from Mary Shelley to the Present. Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 1990.
Freedman, Carl (2002). „Hail Mary: On the Author of Frankenstein and the Origins of Science Fiction”. Science Fiction Studies. 29 (2): 253—64..
Holmes, Richard. (1974). Shelley: The Pursuit. London: Harper Perennial. ISBN978-0-00-720458-8.
Jones, Frederick L. (1952). „Shelley and Milton”. Studies in Philology. 49 (3): 488—519. JSTOR4173024.
Knoepflmacher, U. C. and George Levine, eds. The Endurance of "Frankenstein": Essays on Mary Shelley's Novel. Berkeley: University of California Press, 1979.
O'Flinn, Paul. „Production and Reproduction: The Case of Frankenstein”. Literature and History. 9 (2): 194—213. 1983..
Poovey, Mary. The Proper Lady and the Woman Writer: Ideology as Style in the Works of Mary Wollstonecraft, Mary Shelley, and Jane Austen. Chicago: University of Chicago Press, 1984.
Selbanev, Xtopher (1999). Natural Philosophy of the Soul. Western Press..
Schor, Esther, ed. The Cambridge Companion to Mary Shelley. Cambridge: Cambridge University Press, 2003.
Scott, Grant F. (1934). „Victor's Secret: Queer Gothic in Lynd Ward's Illustrations to Frankenstein”. Word & Image - 28 (April–June 2012). 28 (2): 206—232. doi:10.1080/02666286.2012.687545.
Smith, Johanna M., ed. Frankenstein. Case Studies in Contemporary Criticism. Boston: Bedford/St. Martin's, 1992.
Stableford, Brian. "Frankenstein. and the Origins of Science Fiction". Anticipations: Essays on Early Science Fiction and Its Precursors. Syracuse University Press. 1995.. Ed. David Seed. Syracuse. .
Richard Holmes, "Out of Control" (review of Mary Shelley, Frankenstein, Or, The Modern Prometheus: Annotated for Scientists, Engineers, and Creators of All Kinds, edited by David H. Guston, Ed Finn, and Jason Scott Robert, MIT Press, 277 pp.; and Mary Shelley, The New Annotated Frankenstein, edited and with a foreword and notes by Leslie S. Klinger, Liveright, 352 pp.). The New York Review of Books. LXIV (20): 38. 21. 12. 2017. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза), 40–41.
Shelley, Mary (2009). Frankenstein: 1818 text. Oxford University Press.. Edited with an introduction and notes by Marilyn Butler.
Fairclough, Peter (ed.) Three Gothic Novels: Walpole / Castle of Otranto, Beckford / Vathek, Mary Shelley / Frankenstein (Penguin English Library, 1968). With an introductory essay by Mario Praz.
Shelley, Mary (2008). Frankenstein. Oxford University Press.. Edited with an introduction and notes by M. K. Joseph.