Флорески човек
From Wikipedia, the free encyclopedia
Homo floresiensis („човек са Флореса”; познат и под надимцима Хобит и Фло), изумрла је врста рода Homo. Први пронађени остаци, који су припадали јединци висине од око 1,1 м, откривени су 2003. године на острву Флорес у Индонезији. Пронађени су скелети 9 јединки, укључујући и једну потпуну лобању[1][2]. Ти остаци постали су предмет интензивног истраживања у сврху сазнања да ли представљају врсту засебну од данашњих људи. Тај хоминин био је посебан због свог маленог тела и мозга и релативно недавног изумирања, могуће пре само 12.000 година[3]. Уз њихове остатке пронађени су камени алати из археолошких хоризоната у распону од пре 94.000–13.000 година. Неки сматрају да је историјски H. floresiensis можда везан за митове о Ебу гогоу, који су чести на острву Флорес[4].
Флорески човек | |
---|---|
Одлив лобање Homo floresiensis | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Подред: | |
Инфраред: | |
Натпородица: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Племе: | |
Род: | |
Врста: | †H. floresiensis |
Биномно име | |
Homo floresiensis Brown et al., 2004 | |
Флорес у Индонезији, црвено обојен |
Откривачи (археолог Мајк Морвод и колеге) су предложили да велики број особина, и примитивних и напредних, идентификује те јединке као припаднике нове врсте, H. floresiensis, унутар таксономског трибуса Hominini, који укључује све врсте које су у ближем сродству са људима него шимпанзама[1][3]. Откривачи су такође предложили да је H. floresiensis на Флоресу живео у исто време као и људи[5].
Индонежански антрополог Теуку Јакоб убрзо је изразио сумњу да ти остаци представљају нову врсту, те је предложио да је лобања припадала ЛБ1 модерном човеку са микроцефалијом. Два истраживања, која су палеонеурологиња Деан Фалк и њене колеге спровели 2005. и 2007. године, одбила су ту могућност[6][7][8].
Два ортопедска истраживања објављена 2007. године известила су о доказима који подупиру статус врсте за H. floresiensisa. Истраживање неколико костију пешћа показало је да су постојале сличности са истима код шимпанзи или раних хоминина, као што је Australopithecus, али и разлике са костима код данашњих људи[9][10]. Проучавање костију и зглобова руке, рамена и доњих удова резултирало је закључком да је H. floresiensis био сличнији раним људима и човеколиким мајмунима него данашњим људима[11][12]. Објава 1 кладистичке анализе[13] и студија компаративних телесних мера из 2009. године пружиле су додатну подршку хипотези да су H. floresiensis и Homo sapiens одвојене врсте.
Критичари тврдње о статусу врсте настављају веровати да су те јединке Homo sapiens са патолошким променама у анатомији и физиологији. Друга хипотеза у тој категорији је да су се јединке родиле без функционалне тироидне жлезде, што је резултирало ендемичним кретенизмом[14].