Фински залив
море / From Wikipedia, the free encyclopedia
Фински залив (фин. , швед. , ест. , рус. ) релативно је плитки залив на крајњем истоку акваторије Балтичког мора, на подручју северне Европе. Ограничен је јужном обалом Финске на северу, северном обалом Естоније на југу, те територијама Лењинградске области и Санкт Петербурга у Русији на истоку. Према подацима Међународне хидрографске организације западна граница залива иде до линије која повезује острво Осмусар на југу са полуострвом Ханко на северу.[1]
Фински залив | |
---|---|
Локација | Северна Европа |
Координате | 59° 50′ 00″ С; 26° 00′ 00″ И |
Притоке | Нева, Нарва, Луга, Сестра |
Океан/море | Балтичко море (Атлантски океан) |
Земље басена | Финска Русија Естонија |
Макс. дужина | 420 |
Макс. ширина | 130 |
Површина | ~ 30.000 2 |
Макс. дубина | 38 |
Салинитет | 0,2—9,2‰ |
Насеља | Хелсинки, Санкт Петербург, Виборг, Кронштат, Талин, Еспо |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Површина акваторије Финског залива је приближно око 30.000 km², максимална дужина у смеру исток-запад је до 420 km, а ширина до 130 km.[2] Просечна дубина залива је око 38 метара. Ка заливу гравитира басен површине преко 420.000 km², а најважније притоке су Нева, Нарва, Луга, Сестра. У источном делу Финског залива, који је и најплићи, налазе се Невски, Виборшки, Лушки, Нарвски и Копорски залив. Преко Сајменског канала повезан је са језерским системом Сајма на југу Финске.
На обалама Финског залива налазе се два главна града европских држава, Хелсинки и Талин, историјска престоница Руске Империје и други по величини град данашње Русије, Санкт Петербург, те важне балтичке луке — Виборг, Приморск и Еспо.
Садашње име залива усталило се од 1730-их година и представља етноним везан за финска племена која су насељавала његове обале.[3] У рускојезичној историографији од 1737. до 1793. године помиње се и као Кронштатски залив.