![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a6/Children_at_New_York_Foundling_cph.3a23917.jpg/640px-Children_at_New_York_Foundling_cph.3a23917.jpg&w=640&q=50)
Усвајање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Усвајање је чин преношења родитељских права и дужности на особу или особе које нису биолошки родитељи усвојеника. То је правни акт којим се посредством органа старатељства између два лица, усвојиоца и усвојеника, заснива однос који постоји између родитеља и детета. У савременим законодавствима регулисано је као институт потпуног, а ређе непотпуног, односно нераскидивог и раскидивог односа. Као важан животни догађај, усвојење престаје да буде потпуна тајна за усвојенике већ се тежи ка томе да се однос одржава као однос родитељ-дете, при чему дете треба да буде упознато са фактичким стањем.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a6/Children_at_New_York_Foundling_cph.3a23917.jpg/640px-Children_at_New_York_Foundling_cph.3a23917.jpg)
У многим надлежностима, потпуни оригинални извод из матичне књиге рођених усвојене особе је поништен и замењен фабрикованим изводом из матичне књиге рођених после усвајања, у коме се наводи да је дете рођено од стране усвојитеља. Ова обмана, када се спроводи, може се наставити са усвојеном особом до краја живота и може бити узрок многих добро документованих траума које је доживела усвојена особа, укључујући губитак идентитета, породичне историје, културе, биолошке породице (укључујући не само биолошке родитеље него такође браћу и сестре и проширену породицу), породичне медицинске историје и евиденције, и повећан је ризик самоубиства, бескућништва, затварања, ПТСП-а, депресије и анксиозности.
За разлику од старатељства или других система дизајнираних за бригу о младима, усвајање треба да утиче на трајну промену статуса и као такво захтева друштвено признавање, било кроз законске или верске санкције. Историјски, нека друштва су донела посебне законе који регулишу усвајање; где су други покушали да постигну усвајање кроз мање формална средства, посебно путем уговора који су дефинисали права наследства и родитељске одговорности без пратећег трансфера очинства. Модерни системи усвајања, који се појављују у 20. веку, обично су вођени свеобухватним статутима и прописима.