Превара
From Wikipedia, the free encyclopedia
Превара (ијек. пријевара) представља један институт облигационог права.
Превара се назива и квалификованом или изазваном заблудом. Ако једна страна изазове заблуду код друге стране или је одржава у заблуди у намери да је тиме наведе на закључење уговора постоји превара.
Превара у себи садржи два елемента:
1. намеру једног уговорника да другог изазове или одржи у заблуду код лица да би ово закључило уговор.
2. формирану погрешну представу на страни другог уговорника.
Намеру лица које чини превару треба разумети као његову свест да ће радње које је предузео изазвати заблуду код другог лица. Она се реализује путем радњи или поступака који произлазе из активног или пасивног понашања лица које чини превару (нпр. лажно уверавање да ствар поседује одређени квалитет или пак прикривање чињеница које би биле одлучне за доношење одлуке на страни лица у заблуди, а пасивно понашање постоји у случају када једно лице примети код другог лица заблуду али ништа не учини да је отклони).
Док се заблуда узима у обзир као разлог поништаја само ако је битна, код преваре узрок ништавости постоји и када изазвана заблуда није битна. Није потребно да је у питању битна заблуда али је потребно да је превара битна за закључење уговора.
Накнада штете може се тражити независно од поништења уговора. Могуће је да преварени накнаду штете захтева и ако је уговор поништен као и кад није.
Уколико уговор остаје на снази несавесна страна дужна да накнади штету коју лице услед тога трпи.
И преварна радња трећег може имати последице на уговор. У нашем праву превара утиче на сам уговор уколико је друга уговорна страна у време закључења уговора знала или морала знати за превару трећег лица.
Али када је у питању доброчин уговор превара трећег лица ће увек бити разлог ништавости уговора (без обзира да ли је друга страна знала или морала знати за превару).