![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Human_urine_sample_in_a_glass_-_20080606.jpg/640px-Human_urine_sample_in_a_glass_-_20080606.jpg&w=640&q=50)
Уринотерапија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Уринотерапија или лечење сопственом мокраћом је орална, парентерална, ректална или локална конзумација сопственог урина (мокраће) као терапеутског „средства.[1] И поред несумњиве бизарности ове врсте терапије њени зачетници који су на мокраћу гледали као на панацеу (хипотетички лек који би лечио све болести и продужио живот бесконачно), сматрали су да посебна медицинска дијагноза за примену ове терапије није потребна, и мокраћу су величан као терапију за астму, проблеме са бешиком, опекотине, рак, шећерну болест, грозницу, гангрену, болести срца, маларију, бубрежну инсуфицијенцију, туберкулозу, ране и друга стања, а неки иду толико далеко да тврде да је људска мокраћа лек који лечи сваку болест и одушевљено је проглашавају „божанском манифестацијом космичке интелигенције”.[2]
Иако данашњи заговорници терапије мокраћом, посебно они у Азији, на Блиском истоку и у Јужној Америци, наводе њену историјску употребу као доказ њене ефикасности, за сада не постоје рецензиране студије које би сугерисале да мокраћа има било какву терапеутску улогу. Недавне студије су откриле да ова врста терапије може бити чак и опасна, јер иако је у почетку мокраћа стерилна остављена ван тела током дужег временског периода може лако да развије бактерије. Ако се таква мокраћа конзумираа или утрља по кожи, бактерије из мокраће могу изазвати инфекцију.
Како је терапија мокраћом ризична јер је здравствено нерегулисана, треба је избегавати док истраживачи не пронађу довољно доказа да докажу њене предности. Постоји много здравијих (и много освежавајућих) начина за борбу против болести и јачање здравља.[3]