![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/Ultraviolet.svg/langsr-640px-Ultraviolet.svg.png&w=640&q=50)
Ултраљубичасто зрачење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ултраљубичасто зрачење (скраћено УВ од енгл. ) обухвата електромагнетно зрачење са таласним дужинама мањим од видљивог зрачења, али већим од оних које имају меки X-зраци. Дели се на блиско (380-200 , скраћеница НУВ), далеко или вакуумско (200-10 , скраћеница ФУВ или ВУВ) и екстремно (1-31 , скраћеница ЕУВ или XУВ) ултраљубичасто зрачење.[1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/Ultraviolet.svg/320px-Ultraviolet.svg.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7c/BlackLightBulb4300ppx2.jpg/640px-BlackLightBulb4300ppx2.jpg)
Када се испитује његово деловање на људско здравље и околину, ултраљубичасто зрачење се обично дели на УВА (400-315 ) или дуготаласно, УВБ (315-280 ) или средњеталасно и УВЦ (< 280 ) или краткоталасно (гермицидно).
У спектру Сунчевог зрачења на ултраљубичасто зрачење отпада само 10% енергије. УВЦ-зраци не продиру до површине Земље, па тако ни до наше коже, јер се апсорбују у озонском слоју атмосфере. УВА и УВБ зраци продиру кроз спољни слој коже и изазивају оштећења: опекотине, рак коже, алергију и сл. Оштећењу ћелију коже нарочито су изложени људи светле пути.