From Wikipedia, the free encyclopedia
Украјинска дијаспора (укр. ) је глобална заједница особа које се у етничком смислу сматрају Украјинцима или имају ближе украјинске коријене по очевој страни. Украјинци живе на готово свим континентима, најслабије су насељени у Африци а према службеним статистикама најбројнији су у Сјеверној Америци и Азији, односно Канади, САД, Русији и Казахстану. Главна међународна организација Украјинаца је Свјетски конгрес Украјинаца. Према њиховим истраживањима односно неслужбеним подацима у свијету данас изван Украјине живи око 20 милиона Украјинаца.[1] Више милиона Украјинаца се иселило из Украјине након осамостаљивања 1991. па није у потпуности познато колико их укупно има у другим државама.[2]
Украјинска дијаспора такође рјеђе обухвата особе чије су породице неколико генерација пребивале на украјинско етно-лингвистичком простору, али с очеве стране имају поријекло и из других народа. Украјинска дијаспора понекад обухвата и оне особе које имају украјинско поријекло по мајчиној страни. Посебан случај представља украјинска дијаспора у Русији и САД гдје се особе често идентификују према стеченом америчком или руском држављанству.[3] Док је у САД службени број Украјинаца приближно тачан њиховој реалној бројци, у Русији тај број драстично одскаче па према одређеним истраживањима претпоставља се да реалан број Украјинаца у Русији износи између 4,3 и 7 милиона људи.[4] Украјинска дијаспора у Русији кроз историју је имала посебан значај и допринос у развоју руске државности и културе уопштено,[5] али се уједно сретала са облицима русификације стога је њихов стваран број до данас непознат.[6]
Украјинци своју националну историју биљеже од оснивања Антске заједнице у средишњој Украјини током 5. вијека. Посебно се та историја односи на формирање јаког словенског средишта Кијевa и династије пољанских кнежева у Кијеву и ближој околини. Већ тада биљеже се јаке миграције украјинских предака између Скандинавије и источног Римског царства. У 6. и 7. вијеку већина славонских народа пристиже на шире просторе источне и средње Европе управо са подручја западне Украјине. Овде се по први пута развија дистинкција украјинских предака од других Словена у окружењу што се посебно ишчитава у језику, менталитету и религијском увјерењу.[7]
У 10. и 11. вијеку украјински преци поново у неколико интервала насељавају просторе западне Русије у склопу ширења Кијевске Руси, посебно ширу околину града Новгорода, и затим Владимира у данашњој Владимирској области. Након монголског напада у 13. вијека велики број украјинских предака из источних крајева Кијевске Руси сели на запад у средњу Европу, посебно у западну Украјину, јужну Бјелорусију, источну Пољску, и државе Балтика. У 15. вијеку реформисана је снажна Велика кнежевина Литванија што је стабилизовало друштвене односе на претходно зараћеним средишњим украјинским просторима на које су се у интервалима почели враћати и Украјинци. Знатан дио предака Украјинаца тада се сели у околину новог јаког политичког средишта града Москве.
У 17. вијеку почиње ново још интензивније повезивање украјинских и руских простора. Многи образовани Украјинци из политичких разлога проналазе боље и прикладније друштвено-политичке положаје на руском умјесто на пољском двору. Посебно су тада значајни пријелази украјинских умјетника, монаха, црквених великодостојника и осталих из Државне заједнице Пољске и Литваније[8] у Московско царство. Њихов значај у Москви постао је толико велик да је ускоро и уз њихову подршку формирано обједињено Руску Империју које је почетком 18. вијека обухватило и данашњу источну Украјину. У Великом сјеверном рату, дио Украјинаца се противио сједињавању са Русијом стога су након пораза у рату преселили у земље попут Шведске,[9] Норвешке, Финске, Данске, Њемачке, Грчке, Турске, Француске,[10] Аустрије, Мађарске,[11] Poljske,[12] Словачке, Чешке,[13] итд.
Емиграција Украјинаца постала је значајнија оснивањем Руске Империје средином 18. вијека. Одлуком да се потпуно укине украјинска аутономија, Запорошки козаци селе на простор ушћа Дунава и у руску Кубанску регију уз Азовску обалу. Такозвани Кубански козаци данас броје око 2 милиона потомака. Украјинци у 19. вијеку насељавају и најудаљеније просторе источне Русије у Азији,[14] затим слабо насељени Казахстан гдје им је додјељена земља за обраду. У истом раздобљу насељавају и просторе Аустроугарске, затим Аргентине,[15] Бразила,[16] Парагваја, и других јужноамеричких држава. На пријелазу из 19. у 20. вијек Украјинци су се раширили готово по свим континентима. Након Другог свјетског рата њихов је број посебно порастао у САД, Канади,[17] Великој Британији,[18] Australiji[19] i Rusiji.[20]
Украјинска емиграција и даље је врло жива те је непознат тачан број Украјинаца у страним државама. Након успостављања украјинске независности односно на прелазу из 20. у 21. вијек, из Украјине се иселило неколико милиона Украјинаца а њихов се попис није у потпуности службено евидентирао у другим државама. Тек се претпоставља да су емигрирали у државе претходно насељене Украјинцима гдје у великом броју илегално обитавају. Што се тиче европских држава, забиљежене су значајне миграције Украјинаца у Русију,[21] Швајцарску,[22] Италију, Шпанију, Португал, Француску, Њемачку,[23] Велику Британију, затим нешто мање у Финској, Шведској, Норвешкој и Исланду. Данас у свијету изван Украјине живи око 14 милиона легално пријављених грађана који имају украјинске коријене а претпоставља се да их стварно има око 20 милиона.[1] Такође имају значајну организацију у Европи односно од 1949. активан је Европски Конгрес Украјинаца.[24]
| Држава | Службени број | Реалан број | Главна средишта |
|---|---|---|---|
| Украјинци у дијаспори према различитим пописима из 2004. | |||
| Русија | 2,942,000 | 4,379,690 - 7.000.000 | Москва, Санкт Петербург, Курск, Вороњеж, Саратов, Владивосток, Приморска Покрајина, Кубан (регија) |
| Канада | 1,209,805 | 1,300,000 | Онтарио, Алберта, Манитоба, Саскачеван, Квебек, Британска Колумбија |
| САД | 961,113 | 2,000,000 | Пенсилванија, Њујорк, Њу Џерзи, Масачусетс, Чикаго, Конектикат, Охајо, ... |
| Казахстан | 896,200 | 2,400,000 | Сјеверна и урбана средишта земље |
| Молдавија | 600,400 | 650,000 | Придњестровље, Кишињев |
| Пољска | 360,000 | 500,000 | Урбана сјеверозападна подручја, југоисточна подручја |
| Бразил | 350,000 | 500,000 | Парана, Сао Пауло, Санта Катарина, Рио Гранде до Сул |
| Грчка | 350,000 | 360,000 | Солун, Атена, остала урбана средишта |
| Италија | 320,070 | 350,000 | Урбана средишта сјеверне Италије, Сицилија |
| Белорусија | 291,000 | 500,000 | Брестска област и Гомељска област |
| Узбекистан | 128,100 | 153,200 | Урбана средишта |
| Чешка | 126,613 | 150,000 | Sudetenland |
| Киргистан | 108,000 | 108,000 | Урбана средишта |
| Аргентина | 100,000 | 250,000 | Буенос Ајрес, Мисионес, Чако, Мендоза, Формоса, Кордоба, Рио Негро (аргентинска провинција) |
| Држава | Службени број | Реалан број | Главна средишта |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
