Укијо-е
From Wikipedia, the free encyclopedia
Укијо-е (јап. - у буквалном преводу слике плутајућег света) спада у жанр јапанских дрвореза и слика на којима су насликани глумци кабуки позоришта, лепе жене, сумо рвачи, разне сцене из народних приповедака и легенди, самурајских битака, сцене путовања, пејзажи и еротске сцене. Термин укијо потиче из будизма и односи се на пролазну природу људског живота. Тиме се истиче да не треба да се везујемо за сопствене жудње, већ да прихватимо природни ток живота.[1]
Као уметнички правац постаје популаран током друге половине 17. века периода Едо, заснивајући се на монохроматским радовима Хишикава Моронобу-а. На самим зачецима укијо-е стваралаштва, користио се само туш, да би се касније прешло и на ручно бојење дрвених плоча. Већ у 18. веку Сузуки Харунобу проналази технику полихроматског бојења, нишики-е (錦絵). Укијо-е доживељава процват у 19. веку, предвођен двојицом уметника, а то су Андо Хирошиге и Кацушика Хокусаи. У 19. веку се најчешће сликају пејзажи, по којима су ова двојица уметника најпознатија. Хокусаијев Велики талас над Канагавом је један од најрепрезентативнијих дела јапанске уметности, као и Хирошигеов серијал графика Педесет и три станице Токаида. Након смрти ова два уметника популарност укијо-е нагло опада, делимично захваљујући и рестаурацији Меиџи 1868. године.
Укијо-е је био најзаслужнији за стварање слике о Јапану на Западу, а пејзажи из 19. века су знатно утицали на сликаре раног импресионизма (Едгар Дега, Едуар Мане и Клод Моне), на пост-импресионисте (Ван Гог и Тулуз-Лотрек) и на бројне уметнике арт нуво стила. У двадесетом веку се јавља шин-ханга (лит. нове естампе) чији је циљ био поновно обнављање традиционалне уметности графика из периода Едо и Меиџи.
Укијо-е радови су били лако доступни, с обзиром да их је било могуће масовно производити коришћењем дрвених плоча (калупа). Пре свега су били намењени грађанству које није имало довољно новца да себи приушти сликарски оригинал. Експлицитно еротске сцене, такође су биле мотив укијо-е радова (шунга - 春画), међутим неретко и забрањиване.
Укијо-е се генерално може поделити на два периода; током Едо периода који захвата његов почетак од 1620-их до 1867. године када започиње период Меиџи, и од 1867. па до 1912. године. Током Едо периода укијо-е је пружао слику мира у земљи и развитка комерцијалног вида уметности; док је током Меиџи периода под утицајем прозападањачког миљеа.
Често су се укијо-е радови могли наћи у књигама (е-хон - 絵本), у виду илустрација. Међутим, имали су и декоративну улогу попут разгледница, какемоно-е или постера у кабуки позоришту.
- Китагава Утамаро - Лепотица у огледалу
- Китагава Утамаро - Хиљаду прича о духовима и демонима
- Кацушика Хокусаи - Водопади у Кирифури, пл. Куроками
- Кацушика Хокусаи - Црени Фуђи
- Утагава Хирошиге - Ноћ у граду Сурукава
- Утагава Хирошиге - Сова на гранчици бора
- Тошусаи Шараку - Два глумца
- Тошусаи Шараку - Цвеђе поред Тамагаве-Зуцуми