Уједињени Арапски Емирати

Уједињени Арапски Емирати^{[lower-alpha 1]} (УАЕ), или скраћено Емирати,^{[lower-alpha 2]} држава је на Блиском истоку у југозападној Азији. Налази се на источном крају Арабијског полуострва. Састоји се од седам емирата, уз Абу Даби као главни.^[8] Граничи се са Оманом на истоку и северозападу и са Саудијском Арабијом на југозападу, уз поморске границе у Персијском заливу са Катаром и Ираном и са Оманом у Оманском заливу. Има око 10 милиона становника. Дубаи је најнасељенији град.^[9] Ислам је званична религија и арапски службени језик, док је енглески језик који се највише говори.^[10]

Уједињени Арапски Емирати  (арапски)
Застава Грб
Крилатица: Алах, нација, председник
Химна: Живи, домовино (арап. [])
Главни град	Абу Даби 24° 28′ N 54° 22′ E
Највећи град	Дубаи 25° 15′ N 55° 18′ E
Службени језик	арапски[1]
Владавина
Облик државе	федерална исламска уставна монархија[2][3][4]
— Председник	Мухамед ибн Зајед ел Нахјан
— Премијер	Мухамед ибн Рашид ел Мактум
Законодавна власт	Савезно врховно веће
Историја
Стварање	‍
— Протекторат Уједињеног Краљевства	1820. и 1892.
— Независност од Уједињеног Краљевства	2. децембар 1971.
— Пријем у Уједињене нације	9. децембар 1971.
— Припајање Рас ел Хајме	10. фебруар 1972.
Географија
Површина	‍
— укупно	83.600 km2 (114)
— вода (%)	занемарљиво
Становништво	‍
— 2020.	9.282.410[5] (92)
— 2005.	4.106.427
— густина	121 ст./km2 (110)
Економија
БДП / ПКМ	≈ 2024.
— укупно	952,171 млрд. $[6] (34)
— по становнику	92.954 $[6] (6)
ИХР (2022)	0,937[7] (17) — веома висок
Валута	УАЕ дирхам
— код валуте
Остале информације
Временска зона	+4
Интернет домен
Позивни број	+971

Ова суверена апсолутна монархија је федерација од седам емирата која обухвата Абу Даби који служи као главни град, Аџман, Дубај, Фуџејра, Рас ел Хајма, Шарџа и Ум ел Кајвејн. Њихове границе имају бројне енклаве унутар различитих емирата.^[11] Сваким емиратом управља владар; заједно формирају Савезно врховно веће. Један од владара служи као председник Уједињених Арапских Емирата.^[12] У 2013. години становништво УАЕ износило је 9,2 милиона, од чега 1,4 милиона држављана Емирата и 7,8 милиона емиграната.^[13][14][15] Процењено становништво УАЕ у 2020. години било је 9,89 милиона.^[16]

Ислам је званична религија, а арапски је службени језик. Резерве нафте у УАЕ су шесте по величини на свету, док су резерве природног гаса седме по величини на свету.^[17][18] Шеик Зајед, владар Абу Дабија и први председник УАЕ, надгледао је развој Емирата и усмеравао приходе од нафте у здравство, образовање и инфраструктуру.^[19] Привреда УАЕ је најразноврснија у Савету за заливску сарадњу, док је његов најмногољуднији град Дубај глобални град и међународно ваздухопловно и поморско трговинско чвориште.^[20][21] Земља се мање ослања на нафту и гас него претходних година и економски се фокусира на туризам и пословање. Влада УАЕ не обрачунава порез на доходак иако постоји систем пореза на добит, а порез на додату вредност у износу од 5% успостављен је 2018.^[22]

Растући међународни профил УАЕ довео је до тога да су препознати као регионална и средња сила.^[23][24] УАЕ су члан Уједињених нација, Арапске лиге, Организације за исламску сарадњу, , Покрета несврстаних и Савета за сарадњу у Заливу.

Географија

Положај

Уједињени Арапски Емирати леже на Арабијском полуострву. Земље са којима граниче су Оман, Саудијска Арабија и Катар. Земља се простире на северу од Персијског залива на југ до Оманског залива.

Мапа УАЕ

Геологија и рељеф

Пешчана пустиња заузима већину земље, са планинама на североистоку (највиши врх Јибир на планини Хаџар, 1.527 ). Дуж обале се налазе слане равнице.

Воде

Флора и фауна

Стабла акације која расту у пустињским предграђима у близини Фуџејре.

Клима

Историја

Становници подручја данашњих УАЕ крајем 18. и почетком 19. века нападали су британске бродове у Персијском заливу и Индијском океану. Британско царство одговорило је 1819. и низом уговора ставио државе југоистока Арапског полуострва под своју контролу, преузимајући одбрану и спољну политику, а остављајући унутрашње уређење углавном недирнутим.

Након британског повлачења 1971. Катар и Бахреин одлучили су се за потпуну независност, а осталих седам емирата за уједињење.

Прва деценија независности протекла је у знаку борбе двају највећих емирата, Абу Дабија и Дубаија око степена централизације. Године 1979. постигнут је договор о подели највиших функција у земљи према којем место председника заузима емир Абу Дабија, а премијера емир Дубаија.

Након заоштравања политичких прилика у регији почетком 80-их, Емирати су се приближили земљама Запада, посебно САД, иако нису безрезервно подржали напад на Ирак 2003.

Административна подела

Административна подела УАЕ

Распоред мањих конститутивних емирата унутар УАЕ

Главни чланак: Емирати Уједињених Арапских Емирата

Уједињени Арапски Емирати су федерација подељена у седам емирата. Дубаи је најнасељенији емират са 35,6% становништва у држави. Емират Абу Даби има највећу површину.

Становништво

Становништво

Држава Уједињених Арапских Емирата је најразноликија држава блиског истока у погледу становништва. Средином 1980-их година велики број људи из јужне Азије је емигрирао у УАЕ. Високи стандард живота и висока могућност запошљавања је привукао велики број Индијаца и Пакистанаца. 2006. године, у УАЕ било је пријављено око 1,2 милиона држављана Индије и око 300.000 држављана Пакистана^[25]. Становништво УАЕ чине:

• Емирати (локални Арапи) 16,6%
• Арапи из других арапских земаља 23%
• Држављани земаља јужне Азије 42,3%
• Држављани земаља из остатка Азије 12,1%
• Остали 6%

Најнасељенији град је Дубаи са око 3.6 милиона становника. Остали велики градови су Абу Даби, Шарџа и Фуџаира.

Градско становништво УАЕ чини око 88%.^[26]. Остатак становништва живи у малим местима и селима раштркано по целој земљи и у местима саграђеним око нафтних поља.

Култура и религија

Симболи и традиције ислама су доминантни у култури и религији УАЕ. Влада УАЕ улаже велика финансијска средства како би се традиционална култура земље сачувала. Главни владин центар који ради на очувању уметности, религије и културе је у Абу Дабију, и зове се Абу Даби Културна Фондација.

У УАЕ се може наћи велики број цркава, као и у суседним муслиманским земљама које су толерантне према другим религијама. Како велики проценат становништва чине досељеници из јужне Азије саграђен је и велики број ресторана и културних центара ових земаља. Број европских културних центара и школа које данас постоје у УАЕ је скроман.

Спорт

Поред традиционалних трка камила и неки други спортови постају све популарнији. Најпопуларнији спортови међу локалним становништвом су голф и коњске трке. Сваког марта, најбогатија трка коња на свету се одржава у Дубаију, у којој прва награда износи 6 милиона долара. Трка се назива Светско првенство Дубаи.

Фудбалска репрезентација УАЕ се квалификовала за Светско првенство у фудбалу 1990. године. Ово је био трећи пут за редом да су се арапске земље квалификовале за ово првенство (1982. године Кувајт и Алжир, 1986. године Мароко и Алжир, 1990. године Египат и УАЕ).

Празници

Датум	Назив	Локални назив	Арапски
1. јануар	Нова година	-	رأس السنة الميلادية
Варира	Дан жртвовања	Ид ул-Адха	عيد الأضحى
Варира	Исламска нова година	Рас ал-Сана Ал Хиџрија	رأس السنة الهجرية
6. август	Шеик Зајед ибн Султан ел Најан - Уједињење Емирата	-	عيد جلوس الشيخ زايد بن سلطان آل نهيان
Варира	Ноћно путовање	Исра ва ел Мираџ	الإسراء و المعراج
2. децембар	Дан нације	Ал-Ид ел Ватани	العيد الوطني
Варира	крај Рамазана	Ид ул-Фитр	عيد الفطر

Привреда

Од 60-их година темељ привреде Емирата чини производња нафте. Данас се УАЕ сматра трећим произвођачем нафте на Блиском истоку и Средњем истоку, иза Саудијске Арабије и Ирана. Највећим резервама располаже Абу Даби, а претпоставља се да су резерве Дубаија при крају. У последње две деценије порастао је значај и других сектора, посебно трговине, финансија, индустрије и туризма. БДП је у 2004. био 25.200 УСД по становнику, мерено по ППП-у.

Напомене

1. арап. []
2. арап. []

Референце

1. „Fact sheet”. United Arab Emirates. U.ae. Архивирано из оригинала 18. 11. 2023. г. Приступљено 31. 8. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. Stewart, Dona J. (2013). The Middle East Today: Political, Geographical and Cultural Perspectives. London and New York: Routledge. стр. 155. ISBN 978-0-415-78243-2.
3. Day, Alan John (1996). Political Parties of The World. Stockton. стр. 599. ISBN 1-56159-144-0.
4. „United Arab Emirates Constitution”. UAE Ministry of Justice. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 10. 10. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. „Statistics by Subject - Population”. Federal Competitiveness and Statistics Centre. Архивирано из оригинала 4. 12. 2023. г. Приступљено 2023-11-02.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. „World Economic Outlook Database, April 2024 Edition. (UAE)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 16. 4. 2024. Архивирано из оригинала 16. 4. 2024. г. Приступљено 17. 4. 2024.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. „Human Development Report 2023/24” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 13. 3. 2024. стр. 289. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 3. 2024. г. Приступљено 13. 3. 2024.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
8. „The Federal Boundaries of the United Arab Emirates” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 13. 7. 2023. г. Приступљено 28. 3. 2024.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
9. „United Arab Emirates Country Summary”, The World Factbook (на језику: енглески), Central Intelligence Agency, Архивирано из оригинала 2. 11. 2023. г., Приступљено 2023-11-02CS1 одржавање: Формат датума (веза)
10. Siemund, Peter; Al-Issa, Ahmad; Leimgruber, Jakob R. E. (јун 2021). „Multilingualism and the role of English in the United Arab Emirates”. World Englishes (на језику: енглески). 40 (2): 191—204. ISSN 0883-2919. S2CID 219903631. doi:10.1111/weng.12507 .CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. „The Federal Boundaries of the United Arab Emirates” (PDF).
12. „United Arab Emirates's Constitution of 1971 with Amendments through 2004” (PDF). constituteproject.org. Приступљено 29. 10. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. Habboush, Mahmoud. (10 October 2013) Call to naturalise some expats stirs anxiety in the UAE Архивирано на сајту (14. јул 2014). Uk.reuters.com. Retrieved 10 October 2015
14. „Labor Migration in the United Arab Emirates: Challenges and Responses”. migrationpolicy.org. 18. 9. 2013. Приступљено 12. 2. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
15. „United Arab Emirates country profile”. BBC News. 28. 9. 2016. Приступљено 23. 10. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
16. UAE population in 2020
17. „Production of Crude Oil including Lease Condensate 2016” (CVS download). U.S. Energy Information Administration. Приступљено 27. 5. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
18. U.S. Energy Information Administration, International Energy Statistics, accessed 17 January 2019.
19. „United Arab Emirates profile”. BBC News. 14. 11. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
20. Iyer, Srinivasan (30. 12. 2014). „Dubai International is world's busiest airport”. The National. Приступљено 4. 1. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
21. „IMF Data Mapper”. Imf.org. Приступљено 12. 2. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
22. Augustine, Babu Das (1. 1. 2018). „New era in UAE as VAT takes effect”. GulfNews. Приступљено 12. 7. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
23. Laipson, Ellen (3. 9. 2014). „The UAE and Egypt's New Frontier in Libya”. The National Interest. Приступљено 26. 10. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
24. Evans, Gareth (29. 7. 2011). „Middle Power Diplomacy”. Приступљено 26. 10. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
25. „Држављани Индије славе Дан Независности Индије у УАЕ”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2006. г. Приступљено 17. 4. 2013.
26. „Table 3.10 Урбанизација” (PDF). World Development Indicators. Светска Банка. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 3. 2009. г. Приступљено 24. 10. 2006. „(link to HTML page with the PDFs)”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2007. г. Приступљено 17. 4. 2013.

Литература

• Abu Libdeh, A. (1994). 'English on Khalifa Street'. The Journal of the College of Education. UAE University 10, 25–51.
• Bianco, C (2020a). „The GCC monarchies: Perceptions of the Iranian threat amid shifting geopolitics”. The International Spectator. 55 (2): 92—107..
• Bianco, C. (February 2020). "A Gulf apart: How Europe can gain influence with the Gulf Cooperation Council". European Council on Foreign Relations.
• Bianco, C. (March 2021). "Can Europe Choreograph a Saudi-Iranian Détente?", European University Institute, Robert Schuman Center for Advanced Studies, Middle East Directions.
• Bianco, C., and Stansfield, G (2018). „The intra-GCC crises: Mapping GCC fragmentation after 2011”. International Affairs. 94 (3): 613—635.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Miniaoui, Héla, ed. "Economic Development in the Gulf Cooperation Council Countries: From Rentier States to Diversified Economies". Vol. 1. Springer Nature, 2020.
• Guzansky, Y., and Even, S. (1 June 2020). "The economic crisis in the Gulf States: A challenge to the "contract" between rulers and ruled". INSS Insight No. 1327.
• Guzansky, Y., and Marshall, Z. A (2020). „The Abraham accords: Immediate significance and long-term implications”. Israel Journal of Foreign Affairs: 1—11.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Guzansky, Y., and Segal, E. (30 August 2020). "All in the family: Leadership changes in the Gulf". INSS Insight No. 1378.
• Guzansky, Y., and Winter, O. (8 June 2020). "Apolitical Normalization: A New Approach to Jews in Arab States". INSS Insight No. 1332.
• Heard-Bey, Frauke (1996). From Trucial States to United Arab Emirates: A society in transition. London: Longman. ISBN 978-0-582-27728-1. OCLC 38355501.
• Swan, M (26. 4. 2012). „Arabic school aims to boost the popularity of the language”. The National: 6.CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Tausch, Arno; Heshmati, Almas; Karoui, Hichem (2015). The political algebra of global value change. General models and implications for the Muslim world (1st изд.). New York: Nova Science. ISBN 978-1-62948-899-8 — преко ResearchGate.
• Tausch, Arno (2021). The Future of the Gulf Region: Value Change and Global Cycles. Gulf Studies, Volume 2, edited by Prof. Mizanur Rahman, Qatar University (1st изд.). Cham, Switzerland: Springer. ISBN 978-3-030-78298-6.
• "Towards A Foreign Language, Teaching Policy for the Arab World: U.A.E Perspective". United Arab Emirates University (1996).
• Woertz, Eckart (2020). „Wither the self-sufficiency illusion? Food security in Arab Gulf States and the impact of COVID-19”. Food Security. 12 (4): 757—760..
• Zweiri, Mahjoob, Md Mizanur Rahman, and Arwa Kamal, eds. "The 2017 Gulf Crisis: An Interdisciplinary Approach". Vol. 3. Springer Nature, 2020.

Спољашње везе

• Шеик Мохамед
• Министарство спољних послова УАЕ (језик: арапски)
• „United Arab Emirates”. (2024 изд.). .
• Уједињени Арапски Емирати на сајту  (језик: енглески)
• Уједињени Арапски Емирати (Викиатлас)

24° N 54° E