Турска кухиња
From Wikipedia, the free encyclopedia
Турска кухиња спада у категорију једне од најразноврснијих кухиња у целом свету јер се њени рецепти филтрирају у све кухиње широм Европе, Азије, Блиског истока и Африке.
Историјски развој турске кухиње може се посматрати кроз праћење периода културног развитка турског друштва. Док су живели као номадска племена централне Азије, Турци су се бавили сточарством и земљорадњом, што је условило исхрану богату овчјим, козјим и говеђим месом, као и различитим млечним производима. Доласком на тло Анадолије у исхрани се почињу уочавати извесне измене, као резултат додира са новим окружењем. У селџучком периоду (11-14. век) главни састојци у исхрани су били месо, брашно и масноће, као и конзумирање изнутрица. По примању исламске религије (10. век), усвојена су нека нова правила у исхрани, попут забране свињског меса, као и коњског и магарећег меса и млека. У том периоду почиње се осећати утицај арапске кухиње, који је и дан данас веома присутан у југоисточној Турској.[1]