From Wikipedia, the free encyclopedia
Шљива () је подрод рода из породице ружа (). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива или шљивка), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови (џем од шљива). Велике површине шљивика могу се видети у западној Србији и Шумадији. Статистика ФАО каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 2000—2009. године 486.791 тона годишње, на почетку периода забележен је пад у производњи, али је 2003. године производња нагло повећана. У 2009. години износила 662.631 тону.
Шљива | |
---|---|
шљиве | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Rosids |
Ред: | Rosales |
Породица: | Rosaceae |
Род: | Prunus |
Подрод: | Prunus subg. Prunus |
Секције и врсте | |
Види текст |
Филогенетски посматрано, шљива припада истом роду () у који спадају и бадем, бресква, кајсија, вишња, трешња и ловорвишња, а који као плод имају коштуницу. Род садржи неколико подродова, међу којима је и подрод , који се даље дели на три секције: (шљиве Старог Света), (шљиве Новог Света) и (кајсије).
Подрод се од осталих подродова разликује по томе што има усамљене терминалне и латералне пупољке, као и глатку коштицу. Овакво чисто морфолошко разликовање подродова има практични значај, али се у новијим филогенетским истраживањима показала мала таксономска вредност таквих карактера у роду . Из секције на просторима Балкана широко су распрострањене (домаћа шљива), (трношљива), (џанарика) и (трњина).
У 100 шљива налази се: | |||||||
воде | масти | калијума | калцијума | магнезијума | витамина | ||
47-48 | 197-206 | 84-86 | 0,2 | 221 | 14 | 10 | 5 |
Извор:
% дневних потреба који се унесе са 100 шљива | |||
калијума | калцијума | магнезијума | витамина |
11% | 2% | 3% | 7% |
Извор:
Сматра се да је домаћа шљива настала хибридизацијом између трњине и џанарике. До данас је произведен велики број сорти (култивара) домаће шљиве, преко 2000. Гаји се у читавој Европи изузев крајњег севера, северној и јужној Африци, северозападној Индији, источној Азији, Северној Америци. Све сорте су на бази практичне особине одвајања коштице од мезокарпа („меса“ плода) сврстане у две групе (које у савременој таксономији подрода немају значаја):
Код аутора који се баве таксономијом рода преовлађује мишљење да је трношљива настала као и домаћа шљива, у прошлости, спонтаном хибридизацијом између трњине и џанарике. Дуже је у култури него домаћа шљива, од које се разликује по нешто ситнијем лишћу, маљавим младим гранчицама, нешто већем присуству трња, нарочито у јувенилном стадијуму, и по плодовима, који су у трношљиве релативно ситнији, лоптасти, са округластом коштицом (ендокарпом), која више личи на коштицу црног трна (трњине) него џанарике.
У Србији се гаје следеће сорте шљиве:
Десет највећих произвођача у 2015. | ||||
---|---|---|---|---|
Држава | Производња (у тонама) | Напомена | ||
Кина | 6.100.000 | |||
Индија | 738.345 | |||
Србија | 512.645 | |||
Румунија | 306.967 | |||
Чиле | 305.556 | |||
Турска | 305.108 | |||
Иран | 226.956 | |||
Босна и Херцеговина | 220.000 | |||
Италија | 210.564 | |||
САД | 210.001 | |||
Свет | 11.528.337 | [А] | ||
Без симбола = званични податак, П = ФАО процена, А = званични, полузванични подаци или процена.ФАОСТАТ Архивирано на сајту (19. јун 2012) |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.