Томас Алва Едисон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Томас Алва Едисон (енгл. ; Мајлан, 11. фебруар 1847 — Вест Оринџ, 18. октобар 1931) је био амерички физичар, проналазач.[1]
Томас Алва Едисон | |
---|---|
Датум рођења | (1847-02-11)11. фебруар 1847. |
Место рођења | Мајлан, САД |
Датум смрти | 18. октобар 1931.(1931-10-18) (84 год.) |
Место смрти | Вест Оринџ, САД |
Поље | физика |
Потпис |
Едисон није стекао скоро никакво формално образовање, пошто је био избачен из школе као заостао, а подучавала га је мајка[2]. Са 14 година већ је био предузимач и радио по 14 сати дневно, као разносач новина и продавац хране на железници, зарађујући 14 долара недељно. Убрзо је уредио лабораторију у напуштеном вагону, као и штампарију за своје новине „“, које је највећим делом сам писао; са шеснаест година је постао телеграфиста и започео каријеру проналазача (током америчког Грађанског рата) и изумео и патентирао електрични апарат за бележење гласова на изборима. Око три године касније, 1869, изумео је „тикер“ с папирном траком, коришћен за слање цена с берзе широм земље, продао га за 30.000 долара и отворио индустријску истраживачку лабораторију. После тога је своје пуно време посвећивао изумима.
У његове запаженије проналаске спадају микрофон с угљениковим гранулама, за побољшање Беловог телефона, фонограф (направа за снимање звука на бубањ превучен фолијом, пронађен 1877.) и електрична сијалица.[3] Сијалица је захтевала тестирање с неуобичајено великим бројем покушаја и грешака и употребу преко 6.000 супстанци док није открио карбонизовано бамбусово влакно које је у вакууму светлело преко 1000 сати. То је са своје стране водило побољшаним генераторима једносмерне електричне струје (Едисон је њихову ефикасност повећао од 40% до преко 90%), кабловима за струју и електричном метру и представљало револуцију у осветљењу домаћинства и јавном снабдевању једносмерном електричном струјом на релативно кратким растојањима. Током рада на сијалици открио је и „Едисонов ефекат“, чињеницу да електрична струја тече од загрејаног влакна ка оближњој електроди али не и у обрнутом смеру, што је касније представљало основу за термојонску диоду. Едисонов утицај на живот у 20. веку био је огроман. Он је био један од првих изумитеља који је применио принципе масовне продукције и тимског рада великих размера на процес истраживања, и због тога се сматра да је он креирао прву индустријску истраживачку лабораторију.[4]
Едисон је био плодан проналазач, чије име се појављује на 1.093 УС патената, као и на многим патентима у Уједињеном Краљевству, Француској, и Немачкој. Значајније од самог броја његових патената је широк утицај његових изума: електрично светло и апарати, снимање и репродукција звука, и покретних слика су успоставили значајне нове индустрије широм света. Едисонови изуми су допринели масовним комуникацијама а, посебно телекомуникацијама.[5]