Тит Ливије
Римски историчар (59. п.н .е – 17. н. е.) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Тит Ливије (лат. ; рођен 59. п. н. е.— умро 17. године наше ере) био је највећи историчар из времена првог римског цара Августа. Постоји дилема да ли је Тит Ливије рођен 59. или 64. п. н. е, али се као највероватнија година обично узима 59. п. н. е. Тит Ливије је рођен у граду Патавијуму који је данас модерни град Падова.
Тит Ливије | |
---|---|
Име по рођењу | |
Датум рођења | 64. или 59. п. н. е. |
Место рођења | Падова, Венети, Римска република (модерна Падова, Италија) |
Датум смрти | 12. или 17. |
Место смрти | Падова, Италија, Римско царство |
Занимање | историчар |
Деловање | историја, биографија, беседништво |
Стил | историја |
Покрет | Златно доба латинског |
Ливије је саставио римску историју Од оснивања Града (лат. ) у којој је обухватио период од 753. године п. н. е., када је Рим по традицији основан, до свог времена и смрти царевог посинка Друза Старијег 9. године п. н. е. Своју историју поделио у 142 књиге, али су од тога сачуване у целини само 35 (првих десет и од 21. до 45. уз празнине у тексту од 40. до 45. књиге). Садржај осталих познат нам је из каснијих епитома и других бележака. Захваљујући похвалном тону његовог дела и стилу писања, Тит Ливије је био још од антике радо читан историчар неретко сматран за узор.[1]