Тексашка револуција

Тексаска револуција (енгл. ) била је побуна коју су покренули колонисти (првенствено из Сједињених Држава) у мексичкој покрајини Тексас против све више централистичке мексичке владе. Након десетљећа политичких и културних сукоба између мексичке владе и све већег броја америчких насељеника у Тексасу, непријатељства су ескалирала у октобру 1835. године. Тексашани немају јединствен став да ли је крајњи циљ био независност или повратак на мексички устав из 1824. године. Док су представници у Консултацији (прелазној влади) расправљали о мотивима рата, Тексашани и већи број добровољаца из Сједињених Држава поражен је од стране мањих гарнизона мексичке војске средином децембра 1835. године.

Тексаска револуција
Путање разних кампања током Тексашке револуције.
Време 2. октобар 1835 – 21. април 1836. (6 месеци, 2 седмице и 5 дана) Место Тексас Исход Споразум у Веласку Територијалне промене De facto Тексашка независност од Централистичке Републике Мексико
Сукобљене стране
Република Тексас	Централистичка Република Мексико
Команданти и вође
Сем Хјустон  James Fannin (РЗ)  William Travis † James Bowie † Дејви Крокет † Frank W. Johnson Edward Burleson Stephen F. Austin Џорџ Фишер	Antonio López de Santa Anna (РЗ) Vicente Filisola Martín Perfecto de Cos (РЗ)
Јачина
2,000	6,500
Жртве и губици
700 мртвих 100 рањених	1,000 мртвих 500 рањених

Консултација је одлучила да прогласи независност и оснује привремену владу, чији су унутрашњи сукоби довели до политичке парализе и смањене ефикасности управљања у Тексасу. Као лоша замисао испоставила се инвазија на Матаморос која је тек основану војску Тексаса коштала преко потребних добровољаца. У марту 1836. године, другом политичком конценцијом проглашена је независност и одређено је руководство нове Републике Тексас.

Да би повратио достојанство Мексику, предсједник Антонио Лопер де Санта Ана је обећа да ће лично повратити Тексас. Војска је у Тексас ушла средином фебруара 1836. године, што су Тексашани дочекали потпуно неспремни. Мексички генерал Хосе де Уреа предводио је контингент војске у голијадској кампањи на тексаској обали, побиједивши све тексаске трупе на свом путу, погубивши већину оних који су се предали. Санта Ана је предводио снаге на Сан Антонио де Баксар, гдје су његове трупе поразиле гарнизон Тексашана у битци за Аламо, убијајући скоро све браниоце.

Сљедећи мјесец, новостворена тексаска војска под командом Сема Хјустона повукла се на границу са Луизијаном. Хјустон је 31. марта зауставио своје људе на обали ријеке Бразос и сљедеће двије седмице Тексашани су били подвргнути жестокој војној обуци. Задовољан успјехом и несвјестан снаге непријатеља, Санта Ана је подијелио своје трупе. Хјустонова војска је 21. априла је спровела изненадни напад на Санта и његове снаге у битка код битци код Сан Хасинта. Мексичке снаге су брзо усмјерене, а осветољубиви Тексашани су погубили већину оних који су се покушали предати. Санта Ана је узет као талац; у замјену за свој живот, наредио је повлачење војске јужно од ријеке Рио Гранде. Мексико је одбио да призна Републику Тексас, а сукоб између двије државе се наставио све до четрдесетих година 19. вијека. Анексија Тексаса као двадесетосме државе Сједињеним Државама, 1845. године, довела је до мексичко-америчког рата.

Позадина

Након неуспјелог покушаја Француске да колонизује Тексас у касном 17. вијеку, Шпанија је развила план да насели регион.^[1] На његовом јужном ободу, дуж ријека Медине и Нуецес, шпански Тексас се граничио са провинцијом Коавила.^[2] На истоку, Тексас се граничи са Луизијаном.^[3] Након куповине Луизијане 1803, Сједињене Државе такође полажу право на земљу западно од ријеке Сабине, све до ријеке Рио Гранде.^[4] Од 1812. до 1813. анти-шпански републиканци и амерички филибастери побунили су се против Шпанске империје што је данас познато као Gutiérrez–Magee експедиција током рата за независност. У почетку су побеђивали у биткама и заузели многе тексаске градове од Шпаније што је довело до проглашења независности државе Тексас у саставу Мексичке Републике 17. априла 1813. године. Нова тексаска влада и армија су дочекали своју пропаст код Битке код медине у августу 1813. 20 миља јужно од Сан Антониа, гдје је 1,300 од 1,400 побуњеника убијено убијено у бици или погубљено послије битке од стране ројалистичких војника. Била је то најкрвавија битка у историји Тексаса. Шпански ројалисти су заробили и погубили 300 званичника републичке владе у Сан Антонију убрзо након битке. Антонио Лопез де Санта Ана, будући предсједник Мексика, борио се у овој бици као ројалиста и слиједио наређења својих претпостављених да не узимају затворенике. Још једна занимљива белешка су два оца оснивача Републике Тексас и будући потписници Тексаске декларације о независности 1836. године, Хосе Антонио Наваро и Хосе Франциско Руиз, учествовали у Gutiérrez–Magee eкспедицији.^[5] Иако су се Сједињене Државе званично одрекле те тврдње као дио Трансконтиненталног споразума са Шпанијом 1819. године^{[Note 1]}, многи Американци су наставили да вјерују да Тексас треба да припада њиховој нацији,^[6] а током следеће деценије Сједињене Државе дале су неколико понуда за куповину региона.

Након рата за независност, Тексас је постао дио Мексика. Према Уставу из 1824, који је земљу дефинисао као федералну републику, провинције Тексас и Коахуиља су комбиноване и постале држава Coahuila y Tejas.^{[Note 2][7][8]} Тексас је добио само једно мјесто у државном законодавном тијелу, које се састало у Салтиљу, удаљен стотинама миља.^[9][10] Послије неколико мјесеци протестовања Тејаноса (становника Тексаса рођени у Мексику) огорчени губитком политичке аутономије, државни званичници сложили су се да од Тексаса направе департман нове државе, са фактичким главним градом Сан Антониу.^[9]

Види још

• Мексички Тексас
• Република Тексас

Напомене

1. Spain did not ratify the treaty until February 1821, in the hopes that the delay would stop the Americans from recognizing Mexico as an independent country. Weber (1992), p. 300.
2. For the purposes of this article, "Texas" refers to the area north of the Medina and Nueces Rivers and west of the Sabine River. "Coahuila y Tejas" comprises both Texas and the province of Coahuila. The "Republic of Texas" includes Texas and the land between the Nueces River and the Rio Grande.

Референце

1. Weber 1992, стр. 149–154
2. Edmondson 2000, стр. 6
3. Edmondson 2000, стр. 10
4. Weber 1992, стр. 291
5. https://tshaonline.org/handbook/online/articles/qfm01 . Retrieved 2 September 2017.
6. Weber 1992, стр. 299–300
7. Manchaca 2001, стр. 161–2
8. Vazquez 1997, стр. 51
9. Davis 2006, стр. 63
10. Edmondson 2000, стр. 72

Литература

• Barker, Nancy N. (јул 1967). „The Republic of Texas: A French View”. The Southwestern Historical Quarterly. 71. Приступљено 21. 1. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Baptist, Edward (2014). The Half Has Never Been Told: Slavery and the Making of American Capitalism. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-04966-0.
• Barr, Alwyn (1990). Texians in Revolt: the Battle for San Antonio, 1835. Austin, TX: University of Texas Press. ISBN 0-292-77042-1. OCLC 20354408.
• Calore, Paul (2014). The Texas Revolution and the U.S.–Mexican War A Concise History. Jefferson, NC: McFarland. ISBN 978-0-7864-7940-5.
• Campbell, Randolph B. (1991). An Empire for Slavery: The Peculiar Institution in Texas, 1821–1865. Louisiana State University Press. стр. 256. ISBN 9780807117231. Приступљено 23. 6. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Carrigan, William Dean (1999). „Slavery on the frontier: The peculiar institution in Central Texas”. Slavery and Abolition. 20 (2): 66. doi:10.1080/01440399908575278. Приступљено 11. 6. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Davis, William C. (2006). Lone Star Rising. College Station, TX: Texas A&M University Press. ISBN 978-1-58544-532-5. originally published 2004 by New York: Free Press
• del la Teja, Jesus (2010). Tejano Leadership in Mexican and Revolutionary Texas. College Station, TX: Texas A & M University. ISBN 978-1-60344-152-0.
• Edmondson, J.R. (2000). The Alamo Story: From Early History to Current Conflicts. Plano, TX: Republic of Texas Press. ISBN 1-55622-678-0.
• Fowler, Will (2007). Santa Anna of Mexico. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-5646-0 — преко Project MUSE.
• Graham, Don (јул 1985). „Remembering the Alamo: The Story of the Texas Revolution in Popular Culture”. The Southwestern Historical Quarterly. 89: 35—67. Приступљено 21. 1. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Haley, James L. (2002). Sam Houston. Norman, Oklahoma: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-3644-8.
• Hardin, Stephen L. (1994). Texian Iliad – A Military History of the Texas Revolution. Austin, TX: University of Texas Press. ISBN 0-292-73086-1. OCLC 29704011.
• Hardin, Stephen (2004). The Alamo 1836 : Santa Anna's Texas campaign. Westport, CT: Osprey Publishing. ISBN 978-0-275-98460-1.
• Haynes, Sam W. (2015). Contested Empire: Rethinking the Texas Revolution. College Station, TX: Texas A&M University Press. ISBN 978-1-62349-309-7 — преко Project MUSE.
• Henderson, Timothy J. (2008). A Glorious Defeat: Mexico and Its War with the United States. New York, NY: Macmillan. ISBN 978-1-4299-2279-1.
• Jackson, Jack; Wheat, John (2005). Almonte's Texas: Juan N. Almonte's 1834 Inspection, Secret Report & Role in the 1836 Campaign. Denton, TX: Texas State Historical Association. ISBN 978-0-87611-207-6.
• Kelley, Sean (2004). „"Mexico in His Head": Slavery and the Texas-Mexico Border, 1810-1860”. Journal of Social History. 37 (3): 716. JSTOR 3790160. S2CID 145556983. doi:10.1353/jsh.2004.0010. Приступљено 23. 6. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lack, Paul D. (1985). „Slavery and the Texas Revolution”. Southwestern Historical Quarterly. 89 (2): 190. JSTOR 30239908. Приступљено 23. 6. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lack, Paul D. (1992). The Texas Revolutionary Experience: A Political and Social History 1835–1836. College Station, TX: Texas A&M University Press. ISBN 0-89096-497-1.
• Manchaca, Martha (2001). Recovering History, Constructing Race: The Indian, Black, and White Roots of Mexican Americans. The Joe R. and Teresa Lozano Long Series in Latin American and Latino Art and Culture. Austin, TX: University of Texas Press. ISBN 0-292-75253-9.
• Miller, Thomas (јануар 1961). „Texas Land Grants to Veterans of the Revolution and Signers of the Declaration of Independence”. The Southwestern Historical Quarterly. 64: 342—7. Приступљено 21. 1. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Moore, Stephen L. (2004). Eighteen Minutes: The Battle of San Jacinto and the Texas Independence Campaign. Plano, TX: Republic of Texas Press. ISBN 1-58907-009-7.
• Reid, Stuart (2007). The Secret War for Texas. Elma Dill Russell Spencer Series in the West and Southwest. College Station, TX: Texas A&M University Press. ISBN 978-1-58544-565-3 — преко Project MUSE.
• Roell, Craig (2014). Remember Goliad! A History of La Bahía. Austin, TX: Texas State Historical Association. ISBN 978-0-87611-141-3 — преко Project MUSE.
• Scott, Robert (2000). After the Alamo. Plano, TX: Republic of Texas Press. ISBN 978-0-585-22788-7.
• Stuart, Jay (2008). Slaughter at Goliad: The Mexican Massacre of 400 Texas Volunteers. Annapolis, MD: Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-843-2.
• Stuntz, Jean A. (2012). „Tejanas: Hispanic Women on the Losing Side of the Texas Revolution”. Ур.: Scheer, Mary L. Women and the Texas Revolution. Denton, TX: University of North Texas Press. ISBN 978-1-57441-469-1.
• Todish, Timothy J.; Todish, Terry; Spring, Ted (1998). Alamo Sourcebook, 1836: A Comprehensive Guide to the Battle of the Alamo and the Texas Revolution. Austin, TX: Eakin Press. ISBN 978-1-57168-152-2.
• Torget, Andrew J. (2015). Seeds of Empire: Cotton, Slavery, and the Transformation of the Texas Borderlands, 1800-1850. The University of North Carolina Press. стр. 140. ISBN 978-1469624242. Приступљено 23. 6. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Vazquez, Josefina Zoraida (јул 1985). translated by Jésus F. de la Teja. „The Texas Question in Mexican Politics, 1836–1845”. The Southwestern Historical Quarterly. 89. Приступљено 21. 1. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Vazquez, Josefina Zoraida (1997). „The Colonization and Loss of Texas: A Mexican Perspective”. Ур.: Rodriguez O., Jaime E.; Vincent, Kathryn. Myths, Misdeeds, and Misunderstandings: The Roots of Conflict in U.S.–Mexican Relations. Wilmington, DE: Scholarly Resources Inc. ISBN 0-8420-2662-2.
• Weber, David J. (1992). The Spanish Frontier in North America. Yale Western Americana Series. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 0-300-05198-0.
• Winders, Richard Bruce (2004). Sacrificed at the Alamo: Tragedy and Triumph in the Texas Revolution. Austin, TX: State House Press. ISBN 1-880510-81-2.

Спољашње везе

• Први Србин у САД (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)