Теза османског пада
From Wikipedia, the free encyclopedia
Теза османског пада (тур. ) односи се на сада застарело историјско предање[1] које је некада имало доминантну улогу у проучавању историје Османског царства. Према теорији пропадања, након златног доба повезаног са владавином султана Сулејмана Величанственог (владао: 1520–1566), царство је постепено ушло у период свеобухватне стагнације и опадања од којих се никада није могла опоравити, а период је трајао до распада царства 1923.[2] Ова теза је коришћена током већег дела двадесетог века као основа и западног и турског схватања османске историје. Међутим, од 1978. историчари су почели да преиспитују основне претпоставке тезе о паду.[3] understanding of Ottoman history. However, by 1978, historians had begun to reexamine the fundamental assumptions of the decline thesis.[4] Након објављивања бројних нових студија током осамдесетих, деведесетих и двехиљадитих година и преиспитивања османске историје употребом претходно неискоришћених извора и методологија, академски историчари Османског царства постигли су консензус да је читав појам османског пада био мит - да Османско царство заправо није стагнирало или уопште није стагнирало, већ је наставило да буде снажно и динамично дуго након смрти Сулејмана Величанственог.[1] Теза о паду је критикована као "теолошка", "регресивна", "оријенталистичка", "поједностављена", и "једнодимензионална",[5] и описана као "концепт коме нема места у историјској анализи".[6] Историчари су одлучили да "проучавају опширније историју а не да расправљају даље о тези."[7]
Овај чланак или један његов део није преведен на српски језик. |
Упркос овој драматичној промени парадигме међу професионалним историчарима, теза пропадања наставља да одржава снажно присуство у популарној историји, као и академска историја коју су написали научници који нису специјалисти за Османско царство. У неким случајевима то је због континуираног ослањања од стране нестручњака на застареле и дискредитоване радове,[8] а у другим због ослањања на одређене политичке интересе који имају користи од наставка приче о паду.[9]