From Wikipedia, the free encyclopedia
Тажин (арапски: طاجين) је северноафричко јело, названо по земљаној посуди у којој се кува.[1] Такође се зове марак или марка. Једно је од најпознатијих традиционалних јела у Мароку, Алжиру, Тунису и Либији.
 | |
| Врста јела | Главно јело |
|---|---|
| Регије или држава | Арапски Магреб |
| Део националне кухиње | Мароко, Алжир, Тунис и Либија |
| Главни састојци | месо, поврће и зачини |
 Медији: Тажин | |
Арапски طاجين (тажин) потиче од берберског ṭajin што значи „плитак земљани лонац”, од старогрчког ταγηνον (тагенон) што значи „тигањ, лонац”.[2][3]
Већина људи се слаже да порекло потиче из касног 8. века када је пети абасидски халифа Харун ал Рашид [4] владао Исламским царством. Међутим, постоји мишљење да је употреба керамике у мароканском кувању вероватно римског утицаја; Римљани су били познати по својој керамици и вероватно су ту традицију донели у своју владавину римском Африком. Начин кувања у тажину појављује се у чувеној Хиљаду и једној ноћи, збирци прича на арапском језику из 9. века.[5]
Данас се ова глинена посуда и њено традиционална јело првенствено припремају на Блиском истоку и у северној Африци.
Посуда за кување је направљена од глине или керамике и може се оставити таква каква јесте или премазана глазуром. Омиљени је неглазирани глинени тажин због јединственог земљаног укуса којег даје јелима. Тажини долазе у свим величинама; у најмањем се може скувати храна за једну или две особе, док у највећем за осам или више људи.
Дно је широка, плитка кружна посуда која се користи и за кување и за сервирање, док је врх тажина изразито обликован у заобљену куполу или конус. Сврха врха у облику куполе или конуса је да врати влагу назад у храну, стварајући влажно и укусно јело.[6]
У Мароку и Алжиру тажин је лагано куванo јело које се обично састоји од исеченог меса, живине или рибе заједно са поврћем или воћем.[7] Додају се и зачини, ораси и суво воће. Уобичајени зачини укључују ђумбир, ким, куркуму, цимет и шафран. Паприка и чили се користе у тажинима од поврћа. Слатко-кисела комбинација је уобичајена у тажинским јелима попут јагњетине са сувим шљивама и зачинима. Тажини се углавном служе уз хлеб или кускус.
Оно што Тунижани називају тажином разликује се од мароканског и алжирског. Туниски тажин више личи на француски киш, док је либијски сличнији италијанској фритати. Туниски тажин се не спрема традиционално у глиненој посуди[8], већ се пече у рерни. Најкласичнији туниски тажин се прави од јаја, кромпира, лука, белог лука, першуна, ренданог сира, соли, бибера и куркуме. Затим по жељи додаје пилетина, туњевина, млевено месо или спанаћ.
Јевреји из Магреба такође једу и припремају тажине, захваљујући њиховом историјском присуству у северној Африци. Тажин је веома важно јело у сефардској кухињи који се обично припрема за шабатске вечере у сефардској заједници и служи се са кус-кусом. Сефарди из различитих региона припремају различите стилове тажина, на пример марокански Јевреји често припремају тажин са сувим воћем, док Јевреји из Туниса често припремају тажин од поврћа попут кромпира, шаргарепе и тиквице исечене на велике коцкице. Тажин се такође обично припрема за јеврејске празнике као што су Рош Хашана и Јом Кипур. [9]
.png)
_2017.jpg)
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
