![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Diplomatic_relations_of_Serbia.svg/langsr-640px-Diplomatic_relations_of_Serbia.svg.png&w=640&q=50)
Спољни односи Србије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Спољну политику Србије води Министарство спољних послова Републике Србије. Од 2022. године, министар спољних послова Србије је Ивица Дачић. Србија има дипломатска и конзуларна представништва у 64 државе[1]
Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Diplomatic_relations_of_Serbia.svg/640px-Diplomatic_relations_of_Serbia.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Embassies_in_Serbia.svg/640px-Embassies_in_Serbia.svg.png)
Србија је постала независна и суверена држава након референдума о независности Црне Горе, чији су се грађани изјаснили за иступање из Државне Заједнице Србија и Црна Гора, 21. маја 2006. године. Заједница Србије и Црне Горе је прекинута мирно, за разлику од претходних догађаја током распада Југославије.
Србија као свој спољнополитички циљ декларише улазак у Европску унију, а статус званичног кандидата за улазак у ЕУ добила је 1. марта 2012. године.[2]
Став Србије значајно разликује од става многих западних земаља, међу којима су можда најзначајније Сједињене Државе, Француска и Уједињено Краљевство, које су међу првима признале независност Косова. Србија је фебруара 2008. повукла на консултације своје амбасадоре из земаља које су признале независност КиМ, али их је на јесен исте године вратила. Генерална скупштина УН је, на предлог Србије, затражила саветодавно мишљење од Међународног суда правде у Хагу о томе да ли је декларација о проглашењу независности Косова и Метохије била у складу са међународним правом.
Савезна Република Југославија, чија је Република Србија правна наследница, је (уз противљење друге републике чланице, Црне Горе) пред Међународним судом правде у Хагу подигла тужбу против земаља НАТО пакта које су учествовале у НАТО бомбардовању СРЈ 1999. године. Суд се прогласио ненадлежним по овој тужби. Босна и Херцеговина је (уз противљење Републике Српске) пред Међународним судом правде у Хагу против Србије и Црне Горе подигла тужбу за геноцид. МСП је нашао да Србија није починила нити саучествовала у геноциду у БиХ, али да није учинила све да га спречи.[3] Пред МСП се од 1999. води и поступак по тужби Хрватске против Србије за геноцид над Хрватима. Србија је 2010. МСП-у поднела контратужбу против Хрватске за геноцид над Србима.
Са Републиком Српском Србија има потписан споразум о специјалним и паралелним везама[4]. Република Србија је у одличним односима са Русијом, Кином, Грчком и другим државама.
Са пасошем Србије може се без визе путовати у 104 земље.[5]