From Wikipedia, the free encyclopedia
Спољашњи анални сфинктер (лат. sphincter ani externus) јесте анатомска овална цевна структура грађена од скелетних мишићних влакна.[1] Дистално, пријања уз кожу која окружује ивицу ануса.[2] У стању мировања сфинктер је у стању тоничке контракције.[1]
Спољашњи анални сфинктер има дужину од 8 до 10 сантиметара, а у његовом најширем делу, наспрам ануса, дебљине је око 2,5 сантиметра.
Попречнопругасти мишић сфинктера је наставак пуборекталног мишића . Мишићни комплекс спољашњег аналног сфинктера подељен је на три слоја:
Мишићна влакна спољашњег аналног сфинктера обавијају доњи део унутрашњег аналног сфинктера. Иако су сфинктери у контакту једни са другима, постоји јасно дефинисана граница између њих.
Сфинктер се састоји углавном од споро трзајућих влакана која омогућавају продужену континуирану контракцију.[1]
Главни извор инервације спољашњег аналног сфинктера је пудендални нерв, влакна десног и левог пудендалног плексуса.
Мишићи спољашњег аналног сфинктера, као и дно карлице, имају рецепторе за истезање. Здрав одрасли сфинктер је у стању да контролише пролаз столице кроз сфинктер, њену конзистенцију и присуство гасова.
Ректоанални рефлекс доводи до контракције мишића спољашњег аналног сфинктера.
Појаву реакције дефекације олакшава нагло повећање интраабдоминалног притиска, као резултат, пораста интраректалног притиска, опуштање унутрашњег сфинктера ануса и вољног опуштања мишића спољашњег сфинктера.[3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.