![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Spomenik_u_gradskom_parku%252C_Kraljevo_02.jpg/640px-Spomenik_u_gradskom_parku%252C_Kraljevo_02.jpg&w=640&q=50)
Споменик отпора и победе
споменик / From Wikipedia, the free encyclopedia
Споменик отпора и победе се налази у Парку код Железничке станице у Краљеву.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Spomenik_u_gradskom_parku%2C_Kraljevo_02.jpg/640px-Spomenik_u_gradskom_parku%2C_Kraljevo_02.jpg)
Споменик аутора Лојза Долинара, свечано је откривен 29. новембра 1959. године, на прослави 15-годишњице ослобођења Kраљева у Другом светском рату.[1] Споменик је свечано открио Александар Ранковић. Споменик је посвећен палим ратницима, борцима и жртвама фашизма. Долинар је споменик првобитно радио за обележавање стратишта у Јајинцима. Градски одбор СУБНОР-а у Краљеву иницирао је демонтирање фигура у Јајинцима (где су фигуре биле првобитно постављене 1950. године) и њихово премештање у Парк код Желеничке станице у Краљеву, недалеко од Спомен-парка посвећеног жртвама масновне немачке одмазде у октобру 1941. године. На свечаној седници НО општине Краљево, одржаној у време откривања споменика, донета је одлука о изградњи Спомен-парка као посебне меморијалне целине, чији је саставни део требало да буде и Долинаров споменик.[2][3]
Споменик отпора и победе је био инспирисан Роденовим спомеником Грађани Калеа, који је требало да прослави херојску борбу грађана Калеа током Стогодишњег рата. Долинар је израдио 15 фигура у натприродној величини, у различитим позама, које је диктирало унутрашње искуство ратног насиља.[3][4]
Полагањем венаца на споменик обележаване су годишњице Дана победе[5], али и Бомбардовања Београда (1941).[6]