списак на Викимедији From Wikipedia, the free encyclopedia
Списак највећих царстава представља највећа царства која су постојала кроз историју, према површини коју су заузимали. Неколико империја у људској историји се сврставају међу највеће свих времена, у зависности од дефиниције и начина мјерења. Могући начини мјерења величине укључују површину, становништво, економију и моћ. Од ових, површина се најчешће користи јер има прилично прецизну дефиницију и може да се измјери са одређеним степеном тачности.[1] Естонски политиколог Рејн Тагепера, који је објавио серију академских чланака о територијалном опсјегу историјских империја између 1978. и 1997. године,[2][3][4][5] дефинисао је империју као „сваки релативно велики сувјерени политички ентитет чије компоненте нису сувјерене“ и њена величина као област над којом царство има неке неоспорне војне и пореске повластице.[6]
Укупна копнена површина Земље, изузимајући континент Антарктик, је 134.740.000 ².[7] Од тога, Британско царство је у једном тренутку заузимало 26,35% укупне копнене површине, а из царства је касније настало 65 независних држава.[8]
Величина царства је дефинисана као површина суве земље коју је царство контролисало у то вријеме, а која се може знатно разликовати од области на коју су тврдили да заузимају; године 1800. европске силе су колективно захтијевале приближно 20% површине Земље коју нису ефективно контролисале.[9] У ситуацијама у којима се процјене разликују, уноси се сортирају према најнижој процјени. Када више од једног уноса има исту област, они су наведени по абецедном реду.
Царство | Максимална површина земљишта | |||
---|---|---|---|---|
Милион 2 | % свијета | Година | ||
Британска империја[lower-alpha 1] | 35,5[10] | 26,35% | 1920.[10] | |
Монголско царство[lower-alpha 2] | 24,0[10][11] | 17,81% | 1270.[11] или 1309.[10] | |
Друго француско колонијално царство | 24,0[10] | 17,81% | 1920.[10] | |
Руска Империја[lower-alpha 3] | 22,8[10][11] | 16,92% | 1895.[10][11] | |
Династија Ћинг[lower-alpha 4] | 14,7[10][11] | 10,91% | 1790.[10][11] | |
Шпанска империја | 13,7[10] | 10,17% | 1810.[10] | |
Абасидски калифат | 11,1[10] | 8,24% | 750.[10] | |
Омејадски калифат | 11,1[10] | 8,24% | 720.[10] | |
Династија Јуан | 11,0[10] | 8,16% | 1310.[10] | |
Сјонгну | 9,0[11][12] | 6,68% | 176. п. н. е.[11][12] | |
Бразилско царство[lower-alpha 5] | 8.337.000[13] | 6,19% | 1889.[13] | |
Јапанско царство | 7,4[14]—8,51[15] | 5,49%–6,31% | 1942.[14][15] | |
Иберијска унија[lower-alpha 6] | 7,1[10] | 5,27% | 1640.[10] | |
Источна династија Хан | 6,5[12] | 4,82% | 100.[12] | |
Династија Минг | 6,5[10][11] | 4,82% | 1450.[10][11] | |
Праведни калифат | 6,4[10] | 4,75% | 655.[10] | |
Први туркијски канат | 6,0[11][12] | 4,45% | 557.[11][12] | |
Златна хорда | 6,0[10][11] | 4,45% | 1310.[10][11] | |
Западна династија Хан | 6,0[11][12] | 4,45% | 50. п. н. е.[11][12] | |
Ахеменидско царство | 5,5[11][12] | 4,08% | 500. п. н. е.[11][12] | |
Друго португалско царство[lower-alpha 5] | 5,5[10] | 4,08% | 1820.[10] | |
Династија Танг | 5,4[10][11] | 4,01% | 715.[10][11] | |
Македонско царство | 5,2[11][12] | 3,86% | 323. п. н. е.[11][12] | |
Османско царство | 5,2[10][11] | 3,86% | 1683.[10][11] | |
Сјеверна династија Јуан | 5,0[10] | 3,71% | 1368.[10] | |
Римско царство | 5,0[11][12] | 3,71% | 117.[11][12] | |
Династија Син | 4,7[12] | 3,49% | 10.[12] | |
Тибетанско царство | 4,6[10][11] | 3,41% | 800.[10][11] | |
Држава Сјанба | 4,5[17] | 3,34% | 200.[17] | |
Прво мексичко царство | 4,429[18] | 3,29% | 1821.[18] | |
Тимуридско царство | 4,4[10][11] | 3,27% | 1405.[10][11] | |
Фатимидски калифат | 4,1[10][11] | 3,04% | 969.[10][11] | |
Источни туркијски канат | 4,0[12] | 2,97% | 624.[12] | |
Хуни | 4,0[11][12] | 2,97% | 441.[11][12] | |
Могулско царство | 4,0[10][11] | 2,97% | 1690.[10][11] | |
Селџучко царство | 3,9[10][11] | 2,89% | 1080.[10][11] | |
Селеукидско царство | 3,9[11][12] | 2,89% | 301. п. н. е.[11][12] | |
Италијанско царство | 3,825[19] | 2,84% | 1941.[19] | |
Илканат | 3,75[10][11] | 2,78% | 1310.[10][11] | |
Џунгарски канат | 3,6[17] | 2,67% | 1650.[17] | |
Чагатајски канат | 3,5[10][11] | 2,60% | 1310.[10] или 1350.[10][11] | |
Сасанидско царство | 3,5[11][12] | 2,60% | 550.[11][12] | |
Западни туркијски канат | 3,5[12] | 2,60% | 630.[12] | |
западни Сјонгну | 3,5[12] | 2,60% | 20.[12] | |
Прво француско колонијално царство | 3,4[10] | 2,52% | 1670.[10] | |
Газневиди | 3,4[10][11] | 2,52% | 1029.[10][11] | |
Мауријско царство | 3,4[12]–5.0[11] | 2,52%– 3,71% | 261. п. н. е.[12] или 250. п. н. е.[11] | |
Делхијски султанат | 3,2[10][11] | 2,37% | 1312.[10][11] | |
Њемачко колонијално царство | 3,147[20] | 2,34% | 1911.[20] | |
Сјеверна династија Сунг | 3,1[10][11] | 2,30% | 980.[10][11] | |
Ујгурски каганат | 3,1[10][11] | 2,30% | 800.[10][11] | |
Западна династија Ђин | 3,1[12] | 2,30% | 280.[12] | |
Данско царство | 3,0[21] | 2,23% | 1700.[21] | |
Династија Суеј | 3,0[12] | 2,23% | 589.[12] | |
Сафавидско царство | 2,9[17] | 2,15% | 1630.[17] | |
Саманидско царство | 2,85[10][11] | 2,12% | 928.[10][11] | |
Источна династија Ђин | 2,8[12] | 2,08% | 347.[12] | |
Медијанско царство[lower-alpha 7] | 2,8[11][12] | 2,08% | 585. п. н. е.[11][12] | |
Партско царство | 2,8[11][12] | 2,08% | 1[11][12] | |
Рурански канат | 2,8[11][12] | 2,08% | 405.[11][12] | |
Византија | 2,7[11]–2,8[12] | 2,00%–2,08% | 555.[11] или 450.[12] | |
Индо-скитско царство | 2,6[12] | 1,93% | 20.[12] | |
Династија Љао | 2,6[10][11] | 1,93% | 947.[10][11] | |
Грчко-бактријско краљевство | 2,5[12] | 1,86% | 184. п. н. е.[12] | |
Каснији Жао | 2,5[12] | 1,86% | 329.[12] | |
Царство Марата | 2,5[11] | 1,86% | 1760.[11] | |
Белгијско колонијално царство | 2,366[19]–24.651,51[23] | 1,76%–18,30% | 1941.[19] или 1939.[23] | |
Династија Ђин (1115—1234) | 2,3[10][11] | 1,71% | 1126.[10][11] | |
Хорезмијска империја | 2,3[11]–3,6[10] | 1,71%–2,67% | 1210.[11] или 1218.[10] | |
Династија Ћин | 2,3[12] | 1,71% | 220. п. н. е.[12] | |
Холандско колонијално царство | 2,1[17] | 1,56% | 1938.[17] | |
Прво француско царство | 2,1[10] | 1,56% | 1813.[10] | |
Кијевска Русија | 2,1[10][11] | 1,56% | 1000.[10][11] | |
Мамелучки султанат | 2,1[10][11] | 1,56% | 1300.[10] или 1400.[11] | |
Јужна династија Сунг | 2,1[10] | 1,56% | 1127.[10] | |
Треће португалско царство | 2,1[10] | 1,56% | 1900.[10] | |
Алмохадски калифат | 2,0[11]–2,3[10] | 1,48%–1,71% | 1200.[11] или 1150.[10] | |
Цао Веј | 2,0[12] | 1,48% | 263.[12] | |
Ранији Ћин | 2,0[12] | 1,48% | 376.[12] | |
Ранији Жао | 2,0[12] | 1,48% | 316.[12] | |
Династија Гурид | 2,0[17] | 1,48% | 1200.[17] | |
Царство Инка | 2,0[10][11] | 1,48% | 1527.[10][11] | |
Кушанско царство | 2,0[11]–2,5[12] | 1,48%–1,86% | 200.[11][12] | |
Династија Лиу Сонг | 2,0[12] | 1,48% | 450.[12] | |
Сјеверни Веј | 2,0[12] | 1,48% | 450.[12] | |
Западно римско царство | 2,0[12] | 1,48% | 395.[12] | |
Ајубиди | 1,7.[10]–2,0[11] | 1,26%–1,48% | 1200.[10] или 1190.[11] | |
Гупта царство | 1,7[12]–3,5[11] | 1,26%–2,60% | 440.[12] или 400.[11] | |
Ефталијско царство | 1,7[24]–4,0[12] | 1,26%–2,97% | 500.[24] или 470.[12] | |
Династија Бујид | 1,6[10][11] | 1,19% | 980.[10][11] | |
Источни Ву | 1,5[12] | 1,11% | 221.[12] | |
Сјеверни Ћи | 1,5[12] | 1,11% | 557.[12] | |
Сјеверни Сјонгну | 1,5[12] | 1,11% | 60.[12] | |
Сјеверни Жу | 1,5[12] | 1,11% | 577.[12] | |
Новоасирско царство | 1,4[11][25] | 1,04% | 670. п. н. е.[11][25] | |
Источно мауријско царство | 1,3[12] | 0,96% | 210. п. н. е.[12] | |
Династија Лијанг | 1,3[11][12] | 0,96% | 502.,[12] 549.,[12] или 579.[11] | |
Каџарско царство | 1,29[26] | 9,61% | 1873.[26] | |
Краљевство Аксум | 1,25[11] | 0,93% | 350.[11] | |
Династија Шанг | 1,25[11][25] | 0,93% | 1122. п. н. е.[11][25] | |
Франачка | 1,2[10][11] | 0,89% | 814.[10][11] | |
Шривиђаја | 1,2[11] | 0,89% | 1200.[11] | |
Индо-грчко краљевство | 1,1[12] | 0,82% | 150. п. н. е.[12] | |
Царство Мали | 1,1[10][11] | 0,82% | 1380.[10][11] | |
Заједница Пољске и Литваније | 1,1[10][11] | 0,82% | 1480.[11] или 1650.[10] | |
Династија Алморавида | 1,0[11] | 0,74% | 1120.[11] | |
Династија Пушјибхути | 1,0[10][11] | 0,74% | 625.[10] или 648.[10][11] | |
Династија Гуџара—Пратихара | 1,0[10] | 0,74% | 860.[10] | |
Свето римско царство | 1,0[10] | 0,74% | 1050.[10] | |
Хазарски канат | 1,0[10]–3,0[11] | 0,74%–2,23% | 900.[10] или 850.[11] | |
Кмерско царство | 1,0[10][11] | 0,74% | 1290.[10][11] | |
Ново краљевство Египта | 1,0[11][25] | 0,74% | 1450. п. н. е.[25] или 1300. п. н. е.[11] | |
Птолемејско краљевство | 1,0[12] | 0,74% | 301. п. н. е.[12] | |
Кара Китај | 1,0[10]–1,5[11] | 0,74%–1,11% | 1130.[10] или 1210.[11] | |
Скитија | 1,0[24] | 0,74% | 400. п. н. е.[24] | |
Шу Хан | 1,0[12] | 0,74% | 221.[12] | |
Тахириди | 1,0[10] | 0,74% | 800.[10] | |
Западни Сја | 1,0[11] | 0,74% | 1100.[11] | |
Шведско царство | 0,99[27] | 0,73% | 1700.[27] | |
Нацистичка Њемачка | 0,824[19] | 0,61% | 1941.[19] | |
Акадско царство | 0,8[25] | 0,59% | 2250. п. н. е.[25] | |
Аварски канат | 0,8[12] | 0,59% | 600.[12] | |
Чу | 0,8[12] | 0,59% | 300. п. н. е.[12] | |
Хуни | 0,8[12] | 0,59% | 287.[12] | |
Сонгајско царство | 0,8[10] | 0,59% | 1550.[10] | |
Хикси | 0,65[25] | 0,48% | 1650. п. н. е.[25] | |
Двадесетшеста египатска династија | 0,65[25] | 0,48% | 550. п. н. е.[25] | |
Розвијско царство | 0,624[28] | 0,46% | 1700.[28] | |
Аустроугарска | 0,62[29] | 461,29% | 1905.[29] | |
Кордопски калифат | 0,6[10] | 0,45% | 1000.[10] | |
Прво португалско царство | 0,6[10] | 0,45% | 1580.[10] | |
Визиготско краљевство | 0,6[12] | 0,45% | 580.[12] | |
Династија Џоу | 0,55[30] | 0,41% | 1100. п. н. е.[30] | |
Сикско царство | 0,52[31] | 38,44% | 1839.[31] | |
Кордопски емират | 0,5[10] | 0,37% | 756.[10] | |
Косала | 0,5[12] | 0,37% | 543. п. н. е.[12] | |
Лидија | 0,5[25] | 0,37% | 585. п. н. е.[25] | |
Магада | 0,5[12] | 0,37% | 510. п. н. е.[12] | |
Средње краљевство Египта | 0,5[25] | 0,37% | 1850. п. н. е.[25] | |
Нововавилонско царство | 0,5[25] | 0,37% | 562. п. н. е.[25] | |
Сатавахана царство | 0,5[12] | 0,37% | 150.[12] | |
Двадесетпета египатска династија | 0,5[25] | 0,37% | 715. п. н. е.[25] | |
Западни Сатрапи | 0,5[12] | 0,37% | 100.[12] | |
Новохетитско царство | 0,45[25] | 0,33% | 1250. п. н. е. – 1220. п. н. е.[25] | |
Династија Сја | 0,45[25] | 0,33% | 1800. п. н. е.[25] | |
Прво бугарско царство | 0,4[32] | 0,30% | 850.[32] | |
Краљевство Француске у средњем вијеку | 0,4[10] | 0,30% | 1250.[10] | |
Средњеасирско царство | 0,4[25] | 0,30% | 1080. п. н. е.[25] | |
Старо краљевство Египта | 0,4[25] | 0,30% | 2400. п. н. е.[25] | |
Сокотски калифат | 0,4[33] | 0,30% | 1804.[33] | |
Латинско царство | 0,35[12] | 0,26% | 1204.[12] | |
Античка Картагина | 0,3[12] | 0,22% | 220. п. н. е.[12] | |
Цивилизација долине Инда | 0,3[30] | 0,22% | 1800. п. н. е.[30] | |
Митани | 0,3[25] | 0,22% | 1450. п. н. е. – 1375. п. н. е.[25] | |
Ашантско царство | 0,25[34] | 0,19% | 1820.[34] | |
Старо вавилонско царство | 0,25[25] | 0,19% | 1690. п. н. е.[25] | |
Царство Астека | 0,22[10] | 0,16% | 1520.[10] | |
Краљевство Зулу | 0,21[35] | 15,38% | 1822.[35] | |
Еламитско царство | 0,2[25] | 0,15% | 1160. п. н. е.[25] | |
Фригија | 0,2[25] | 0,15% | 750. п. н. е.[25] | |
Друга династија Исина | 0,2[25] | 0,15% | 1130. п. н. е.[25] | |
Урарту | 0,2[25] | 0,15% | 800. п. н. е.[25] | |
Источни Жу | 0,15[25] | 0,11% | 770. п. н. е.[25] | |
Средњохетитско царство | 0,15[25] | 0,11% | 1450. п. н. е.[25] | |
Староасирско царство | 0,15[25] | 0,11% | 1730. п. н. е.[25] | |
Старохетитско царство | 0,15[25] | 0,11% | 1530. п. н. е.[25] | |
Ојо царство | 0,15[36] | 0,11% | 1680.[36] | |
Царство Борну | 0,13[37] | 9,61% | 1892.[37] | |
Ларса | 0,1[25] | 0,07% | 1750. п. н. е. – 1700. п. н. е.[25] | |
Трећа династија Ура | 0,1[25] | 0,07% | 2000. п. н. е.[25] | |
Царство Тараска | 0,075[38] | 0,06% | 1450.[38] | |
Лагаш | 0,05[30] | 0,04% | 2400. п. н. е.[30] | |
Сумер | 0,05[25] | 0,04% | 2400. п. н. е.[25] | |
|
Најраније царство за које се сматра са сигурношћу да је било веће од свих претходних царстава било је Царство Горњег и Доњег Египта, које је покривало десет пута већу површину од претходне највеће цивилизације око 3000. године прије нове ере.[39]
Царство | Површина (милиони 2) |
Година |
---|---|---|
Царство Горњег и Доњег Египта | 0,1[25] | 3000. п. н. е.[25] |
Старо краљевство Египта | 0,25[25] | 2850. п. н. е.[25] |
0,4[25] | 2400. п. н. е.[25] | |
Акадско царство | 0,65[25] | 2300. п. н. е.[25] |
0,8[25] | 2250. п. н. е.[25] | |
Ново краљевство Египта | 1,0[25] | 1450. п. н. е.[25] |
Династија Шанг | 1,25[25] | 1122. п. н. е.[25] |
Новоасирско царство | 1,4[25] | 670. п. н. е.[25] |
Медијанско царство[lower-alpha 1] | 2,8[12] | 585. п. н. е.[12] |
Ахеменидско царство | 3,6[12] | 539. п. н. е.[12] |
5,5[12] | 500. п. н. е.[12] | |
Сјонгну | 9,0[12] | 176. п. н. е.[12] |
Омејадски калифат | 11,1[10] | 720.[10] |
Монголско царство | 13,5[10] | 1227.[10] |
24,0[10] | 1309.[10] | |
Британска империја | 24,5[10] | 1880.[10] |
35,5[10] | 1920.[10] | |
|
Царство | Површина (милиони 2)[30] |
Процијењени период[30] |
---|---|---|
Царство Горњег и Доњег Египта | 0,1 | 3000. п. н. е. |
Старо краљевство Египта | 0,25–0,4 | 2800. п. н. е. – 2400. п. н. е. |
Акадско царство | 0,2–0,6 | 2300. п. н. е. – 2200. п. н. е. |
Цивилизација долине Инда | 0,15 | 2100. п. н. е. |
Средње краљевство Египта | 0,2–0,5 | 2000. п. н. е. – 1800. п. н. е. |
Династија Сја | 0,4 | 1700. п. н. е. |
Хикси | 0,65 | 1600. п. н. е. |
Ново краљевство Египта | 0,65–1,0 | 1500. п. н. е. – 1300. п. н. е. |
Династија Шанг | 0,9–1,1 | 1250. п. н. е. – 1150. п. н. е. |
Ново краљевство Египта | 0,5–0,6 | 1100. п. н. е. – 1050. п. н. е. |
Династија Џоу | 0,35–0,45 | 1000. п. н. е. – 900. п. н. е. |
Новоасирско царство | 0,4–1,4 | 850. п. н. е. – 650. п. н. е. |
Медијанско царство[lower-alpha 1] | 3,0 | 600. п. н. е. |
Ахеменидско царство | 2,5–5,5 | 550. п. н. е. – 350. п. н. е. |
Македонско царство | 5,2 | 323. п. н. е. |
Селеукидско царство | 4,0 | 300. п. н. е. |
Мауријско царство | 3,5 | 250. п. н. е. |
Династија Хан | 2,5 | 200. п. н. е. |
Царство Сјонгну | 5,7 | 150. п. н. е. |
Династија Хан | 4,2–6,5 | 100. п. н. е. – 200. |
Римско царство | 4,4 | 250.–350. |
Сасанидско царство | 3,5 | 400. |
Хунско царство | 4,0 | 450. |
Сасанидско царство | 3,5 | 500. |
Први туркијски канат | 3,0–5,2 | 550.–600. |
Праведни калифат | 5,2 | 650. |
Омејадски калифат | 9,0–11,0 | 700.–750. |
Абасидски калифат | 8,3–11,0 | 750.–800. |
Тибет | 2,5–4,7 | 850.–950. |
Династија Сунг | 3,0 | 1000. |
Селџучко царство | 3,0–4,0 | 1050.–1100. |
Тибет | 2,5 | 1150. |
Династија Ђин (1115—1234) | 2,3 | 1200. |
Монголско царство | 18,0–24,0 | 1250.–1300. |
Династија Јуан | 11,0 | 1350. |
Тимуридско царство | 4,0 | 1400. |
Династија Минг | 4,7–6,5 | 1450.–1500. |
Османско царство | 4,3 | 1550. |
Руско царство | 6,0–12,0 | 1600.–1700. |
Руска Империја | 14,0–17,0 | 1750.–1800. |
Британска империја | 23,0–34,0 | 1850.–1925. |
Совјетски Савез | 22,5 | 1950.–1975. |
|
Због тренда повећања свјетске популације током времена, сматра се да су апсолутне бројке становништва мање релевантне за поређење између различитих царстава од њихових одговарајућих удјела у свјетској популацији у то вријеме.[40] Већи део времена од отприлике 400. године прије нове ере, комбиновани удио два најмногољуднија царства у свјетској популацији био је 30–40%. Већину времена, најмногољудније царство се налазило у Кини.[41]
Царство | Становништво као проценат од свјетске популације[42] |
Година[42] |
---|---|---|
Династија Ћинг | 37 | 1800. |
Сјеверна Династија Сунг | 33 | 1100. |
Западна Династија Хан | 32 | 1. |
Монголско царство | 31 | 1290. |
Римско царство | 30 | 150. |
Династија Ђин (265–420) | 28 | 280. |
Династија Минг | 28 | 1600. |
Династија Ћин | 24 | 220. п. н. е. |
Могулско царство | 24 | 1700. |
Династија Танг | 23 | 900. |
Делхијски султанат | 23 | 1350. |
Британска империја | 23 | 1938. |
Јапанско царство | 20 | 1943. |
Мауријско царство | 19 | 250. п. н. е. |
Ранији Ћин | 19 | 376. |
Сјеверни Жу | 16 | 580. |
Македонско царство | 15 | 323. п. н. е. |
Царство Харша | 15 | 647. |
Гупта царство | 13 | 450. |
Сјеверни Веј | 13 | 500. |
Омејадски калифат | 13 | 750. |
Ахеменидско царство | 12 | 450. п. н. е. |
Ранији Јан | 12 | 366. |
Династија Ђин (1115—1234) | 12 | 1200. |
Нацистичка Њемачка | 12 | 1943. |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.