Соломон
Краљ Израела и син Давида / From Wikipedia, the free encyclopedia
Соломон или Соломун је трећи краљ Израела (укључујући Јудеју), градитељ Јерусалимског храма у Јерусалиму, чувен по великој мудрости, богатству и снази, али и оптужен да је занемарио поштовање само једног јеврејског бога.[3][4] Јевреји га називају Шломо (хебр. ; ст. хебр. ; тиб. хебр. ), а муслимани Сулејман (арап. سُلَيْمَان بْن دَاوُوْد).[5] Важна је личност у све три главне монотеистичке религије (хришћанство, ислам и јудаизам). Помиње се касније у многим легендама. Спада такође у ред највећих мајстора кабале, легендарних кабалиста. Он је описан као претпоследњи владар спојеног Израела и Јуде. Претпостављени датуми Соломонове владавине су од 970. до 931. пре нове ере. Након његове смрти, његов син и наследник Ровоам је успоставио оштру политику према северним племенима, што је на крају довело до поделе Израелита између Краљевства Израела на северу и Краљевства Јуде на југу. Након расцепа, његови патрилинеални потомци су владали само Јудом.[6]
Соломон | |
---|---|
Датум рођења | 1011. п. н. е. |
Место рођења | Јерусалим, |
Датум смрти | 931. п. н. е. |
Место смрти | Јерусалим, |
Супружник | Нама, фараонова ћерка 700 жена краљевске лозе и 300 конкубина[1][2] |
Потомство | Ровоам, Менелик I |
Родитељи | Давид Витсавеја |
Династија | Davidic line |
Краљ Израела | |
Претходник | Давид |
Наследник | Ровоам Јеровоам |
Библија каже да је Соломон саградио Први храм у Јерусалиму,[3] посветивши храм Јахвеу, или Богу у јудаизму.[7] Соломон је приказан као богат, мудар и моћан, и као један од 48 јеврејских пророка.[8] Он је такође предмет многих каснијих референци и легенди, посебно у Соломоновом завету (део библијских апокрифа из првог века).