Совјетски Савез у Другом светском рату
From Wikipedia, the free encyclopedia
Совјетски Савез је 23. августа 1939. године потписао пакт о ненападању са нацистичком Немачком. Поред одредби о ненападању, споразум је садржавао и тајни протокол који је поделио територије Румуније, Пољске, Литваније, Летоније, Естоније и Финске на немачку и совјетску "сферу утицаја", предвиђајући потенцијална "територијална и политичка преуређења" ових земаља.[1] У октобру и новембру 1940. године у Берлину су се одвијали немачко-совјетски разговори о потенцијалном придруживању Совјетског Савеза Осовини, из разговора није произашло ништа, јер је Хитлеров идеолошки циљ био Лебенсраум на истоку.
Немачка је напала Пољску 1. септембра 1939. године започињући Други светски рат, Стаљин је сачекао до 17. септембра пре него што је започео сопствену инвазију на Пољску.[2] Источне делове финских регија Карелије и Лапоније (Сала) анектирао је Совјетски Савез након Зимског рата. Уследиле су совјетске анексије Естоније, Летоније, Литваније и делова Румуније (Бесарабија, северна Буковина и Херца регион). На суђењима у Нирнбергу било је познато постојање тајног протокола Немачко-совјетског пакта у вези са планираним поделама ових територија.[1] Инвазија на Буковину прекршила је Пакт Молотов-Рибентроп, јер је превазишла совјетску сферу утицаја договорену са Осовином.[3]
Хитлер је 22. јуна 1941. започео инвазију на Совјетски Савез. Стаљин је био уверен да ће укупна савезничка ратна машина на крају зауставити Немачку,[4] а западним зајмом, Совјети су зауставили Вермахт на око 30 km од Москве. Током наредне четири године, Совјетски Савез је одбио офанзиве Осовине, као што су биле битка за Стаљинград и битка код Курска, и напредовао је ка победи у великим совјетским офанзивама, попут Висло-одерске офанзиве.
Главнина совјетских борби одвијала се на Источном фронту—укључујући Настављени рат са Финском—али су такође напали Иран (август 1941) у сарадњи са Британцима и при крају рата напали Јапан (август 1945), са којим су имали пограничне сукобе све до 1939.
Стаљин се на Техеранској конференцији састао са Винстоном Черчилом и Френклином Рузвелтом и почео да разговара о рату на два фронта против Немачке и будућности Европе након рата. Берлин је коначно пао у априлу 1945. године. Током дбијања инвазије Немачке и потом контраофанзиве на Истоку Совјетски Савез је претрпео огромне жртве, изгубивши више од 20 милиона грађана, што је око трећина укупних жртава у Другом светском рату. Укупни демографски губитак за совјетске народе био је још већи.[5]