Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија

Атомско бомбардовање јапанских градова Хирошиме и Нагасакија догодило се 6 и 9. августа 1945. Бомбардовање је изведено по одлуци председника Харија Трумана. Наређење су извршили амерички бомбардери. То је било први пут у историји да је нуклеарно оружје употребљено у рату. Сам чин и данас је контроверзан, иако је њиме завршен Други светски рат.

Мапа бомбардовања

Увод

Након капитулације Немачке и Италије, Јапан је остао једина држава осовине која је наставила да се бори у Другом светском рату, без намере да се преда, иако је готово 60% великих градова Јапана било уништено. У јуну 1945. амерички Прелазни Комитет је предложио употребу атомског оружја против јапанске војне индустрије одмах након усавршавања. Уз то, при освајању јапанског острва Окинаве је погинуло око 12.500 војника, а на подручју Тихог океана више од 70.000, што је све више узнемиравало америчку јавност која није знала колико дуго ће још рат трајати и колики би били губици уколико би САД одлучиле да изведу инвазију на Јапан. 16. јула 1945. по први пут је успешно испробана атомска бомба у пустињи Нови Мексико. САД су предложиле јапанској влади капитулацију, на шта она није пристала, па је председник Труман наредио употребу атомске бомбе и препустио генералу Карлу Спацу да сам изабере циљеве. Иако су неки званичници наговарали Трумана да баци атомску бомбу на неко ненасељено подручје, како би показао Јапанцима колико је смртоносно то ново оружје, други су од њега тражили да бомба буде бачена без упозорења на неки град.

Бомбардовања

Експлозија изнад Хирошиме

Хирошима је био један од малобројних градова који су остали поштеђени бомбардовања конвенционалним оружјем. Но, били су предложени и други циљеви; Кјото, Јокохама, Нигата па чак и царска палата у Токију. Хирошима, која је тада бројала 255.000 становника, је била главни штаб генерала Хата Шунрокуа који је био задужен за одбрану јужног дела државе, но већина становништва су били цивили. 31. јула САД су припремиле уранијумску бомбу названу Мали дечак, тешку 4 тоне и дугу 3 метра. Са малог западнопацифичког острва Тиниану 6. августа 1945, у 2.45 ујутро, у пратњи још два бомбардера Б-29 који су били опремљени уређајима за осматрање, фото-апаратима и камерама, полетео је бомбардер назван Енола Геј, којим је пилотирао Пол Тибетс млађи. Уместо уобичајеног терета конвенционалних бомби и оружја, у свом спремишту носио је само само једну бомбу од 4090 килограма. Одредиште ових авиона била је Хирошима удаљена шест сати лета.

У 7 сати по локалном времену јапански радари су открили три авиона и покренули узбуну, али су је онда прекинули јер су мислили да авион лети тако високо јер је само извиђачка летелица. При висини од 9.450 m Енола Геј у 8 часова и 15 минута избацила атомску бомбу која је детонирала на висини од 580 m. У једном тренутку је погинуло 140.000 људи (од радијације још више), температура на тлу у близини средишта експлозије досезала је и до 5000 °C. Снажни ударни талас ветра, брзине 800 km/h, и пламене олује уништили су готово све унутар 13 km². Експлозија је узроковала и врели печуркасти облак прашине и крхотина висок 15.250 m. Посада авиона ни сама није знала колике ће бити последице експлозије, а дим у облику печурке видео се и при удаљености од 560 .

Влада и војни званичници Јапана нису првобитно знали шта се догодило. Касније су, након упозорења САД, покренули дебату и били спремни на капитулацију, али под одређеним условима. На то су САД 9. августа избациле другу атомску бомбу, овог пута на град Нагасаки. Првобитни циљ је требало да буде град Кокура, али је одлучено да због лошег времена нова мета буде Нагасаки. У 11 часова и 2 минута бачена је бомба названа "Дебели човек" из бомбардера Бокс Кар, а главни циљ је био Мицубиши концерн, али га је промашила за више од 2 . Но, ипак је уништила пола града. Бомба је детонирала на висини од 470 m и убила 22.000 људи, а још 39.000 је погинуло од последица радијације.

Резултати

Ваздухопловни снимак Нагасакија пре и после бомбардовања

Суочен са совјетском инвазијом Манџурије и очекиваним совјетским и америчким искрцавањем на матичним острвима, као да би спречио и потенцијалну трећу експлозију, Јапан се одлучио за безусловну капитулацију чиме је и завршен Други светски рат. Процењује се да је од експлозије и ударног таласа погинуло најмање 78.000 људи. Црне кишне капи које су касније падале и носиле радијацију, однеле су још живота. Према проценама Јапана из 1968, 250.000 становника Хирошиме умрло је одмах након експлозије или у року од пет година од болести узрокованих радијацијом. Многи од преживелих су касније умирали или још умиру од последица бомбардовања, као што су рак и леукемија, тако да нико са сигурношћу не зна колико је жртава однело бацање атомске бомбе.

Дебата о исправности бомбардовања

За

Поборници одлуке о коришћењу атомске бомбе тврде да би дошло до огромних жртава са обе стране да је уместо напада атомским оружјем извршена инвазија на Јапан.^[1] Амерички службени став гласи да је до атомског бомбардовања морало доћи јер би инвазија на Јапан узела превелике жртве.

Они који оправдавају атомске нападе такође подсећају на наредбу издату од јапанског министарства одбране 1. августа 1944. године, у којој се прети стрељањем преко 100.000 заробљених савезничких војника у случају америчке инвазије јапанских острва.^[2]

Неки историчари тврде да су САД хтеле брз завршетак рата да би на тај начин избегле совјетски продор на исток.

Против

Посада авиона Енола Геј 1945.

Неки критичари такође тврде да није било ни војно-стратешких разлога за употребу атомских бомби. Велика бомбардовања и разарања јапанских градова су већ била уништила њихову војну индустрију и прехрамбену производњу до те мере да су били у критичном стању. На то се мора додати совјетско проглашење рата Јапану; питање није било да ли су Јапанци спремни на наставак ратовања - они више нису могли да ратују због недостатака оружја и прехране.

Критичари атомског бомбардовања тврде да је Јапан покушавао да почне преговоре о капитулацији, али да су их Американци игнорисали. Уместо тога, употребили су атомско наоружање највише да би застрашили будуће непријатеље, Совјетски Савез. Такође се процењује да САД нису хтеле да велики новац уложен у пројекат Менхетн оду у неповрат без употребе новог оружја.

Један од критичара употребе атомског наоружања био је и Алберт Ајнштајн. Он је раније, у страху да би нацисти могли да направе атомску бомбу, заједно са другим истакнутим физичарима потписао писмо у којем се захтева од председника Рузвелта да усаврши атомско наоружање. Када је касније видео пустош и разарање на месту атомских бомбардовања, предомислио се. Амерички војни генерали Даглас Макартур и Двајт Д. Ајзенхауер су такође били критичари употребе атомског оружја.

Види још

• Пројекат Менхетн

Референце

1. Hasegawa 2005, стр. 298–299. sfn грешка: no target: CITEREFHasegawa2005 (help)
2. Једини примерак овог наређења је након рата пронашао британски ратни заробљеник Џек Едвардс, у рушевинама логора Кинкасеки.

Литература

• Allen, Louis (1969). „The Nuclear Raids”. Ур.: Hart, Basil Liddell. History of the Second World War. Volume 6. London: Purnell. стр. 2566—2576. OCLC 2466051.
• Appleman, Roy E.; Burns, James M.; Gugeler, Russell A.; Stevens, John (1948). Okinawa: The Last Battle. The United States Army in World War II: The War in the Pacific. Washington, D.C.: United States Army Center of Military History. OCLC 226537810. Архивирано из оригинала 26. 09. 2009. г. Приступљено 12. 10. 2019.
• Asada, Sadao (1996). „The Shock of the Atomic Bomb and Japan's Decision to Surrender: A Reconsideration”. Ур.: Maddox, Robert James. Hiroshima in History. Columbia, Missouri: University of Missouri Press. стр. 24—58. ISBN 978-0-8262-1962-6. OCLC 720831424.
• Press, Associated (1990). World War II: A 50th Anniversary History. London: Hale. ISBN 978-0-7090-3991-4. OCLC 20394384.
• Bernstein, Barton J. (пролеће 1991). „Eclipsed by Hiroshima and Nagasaki: Early Thinking about Tactical Nuclear Weapons”. International Security. 15 (4): 149—173. ISSN 0162-2889. JSTOR 2539014. doi:10.2307/2539014.
• Bix, Herbert (1996). „Japan's Delayed Surrender: A Reinterpretation”. Ур.: Hogan, Michael J. Hiroshima in History and Memory. New York: Cambridge University Press. стр. 80—115. ISBN 978-0-521-56682-7.
• Bodden, Valerie (2007). The Bombing of Hiroshima & Nagasaki. Mankato, Minnesota: The Creative Company. ISBN 978-1-58341-545-0.
• Brooks, Risa; Stanley, Elizabeth A. (2007). Creating Military Power: the Sources of Military Effectiveness. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-5399-9.
• Bungei, Shunjū Senshi Kenkyūkai (1981). The Day Man Lost: Hiroshima. Tokyo: Kodansha International. ISBN 978-0-87011-471-7.
• Burchett, Wilfred (2004). „The Atomic Plague”. Ур.: Pilger, John. Tell me No Lies. New York: Thunder's Mouth Press. стр. 10—25. ISBN 978-0-224-06288-6. OCLC 61395938.
• Campbell, Richard H. (2005). The Silverplate Bombers: A History and Registry of the Enola Gay and Other B-29s Configured to Carry Atomic Bombs. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-2139-8. OCLC 58554961.
• Carroll, James (2007). House of War: The Pentagon and the Disastrous Rise of American Power. Boston: Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-618-87201-5.
• Christman, Albert B. (1998). Target Hiroshima: Deak Parsons and the Creation of the Atomic Bomb. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-120-2. OCLC 38257982.
• Chun, Clayton K. S. (2008). Japan, 1945: From Operation Downfall to Hiroshima and Nagasaki. Oxford: Osprey. ISBN 978-1-84603-284-4. OCLC 191922849.
• Compton, Arthur (1956). Atomic Quest. New York: Oxford University Press. OCLC 173307.
• Coox, Alvin D. (1969). „Japan at the End of Her Tether”. Ур.: Hart, Basil Liddell. History of the Second World War. Volume 6. London: Purnell. стр. 2536—2544. OCLC 2466051.
• Coox, Alvin D. (1994). „Air War Against Japan”. Ур.: Cooling, B. Franklin. Case Studies in the Achievement of Air Superiority. Washington, D.C.: Center for Air Force History. стр. 383—452. ISBN 978-0-912799-63-6. OCLC 842361345. Приступљено 2. 3. 2014.
• Coster-Mullen, John (2012). Atom Bombs: The Top Secret Inside Story of Little Boy and Fat Man. Waukesha, Wisconsin: J. Coster-Mullen. OCLC 298514167.
• Craven, Wesley; Cate, James, ур. (1953). The Pacific: Matterhorn to Nagasaki. The Army Air Forces in World War II. Chicago: The University of Chicago Press. OCLC 256469807. Приступљено 2. 3. 2014.
• Dietz, Suzanne Simon; Van Kirk, Theodore Jerome (2012). My true course: Dutch Van Kirk, Northumberland to Hiroshima. Lawrenceville, Georgia: Red Gremlin Press. ISBN 978-0-692-01676-3. OCLC 797975707.
• Dower, John W. (1996). „The Bombed”. Ур.: Hogan, Michael J. Hiroshima in History and Memory. New York: Cambridge University Press. стр. 116—142. ISBN 978-0-521-56682-7. OCLC 466874831.
• Drea, Edward J. (1992). MacArthur's ULTRA: Codebreaking and the War Against Japan, 1942–1945. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-0504-0. OCLC 23651196.
• Edwards, Pail N. (1996). The Closed World: Computers and the Politics of Discourse in Cold War America. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. ISBN 978-0-262-55028-4. OCLC 807140394.
• Ellsberg, Daniel (2017). The Doomsday Machine: Confessions of a Nuclear War Planner. New York; London: Bloomsbury USA. ISBN 978-1-60819-670-8. OCLC 968158870.
• Fiévé, Nicolas; Waley, Paul (2003). Japanese Capitals in Historical Perspective: Place, Power and Memory in Kyoto, Edo and Tokyo. London: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-7007-1409-4.
• Frank, Richard B. (1999). Downfall: The End of the Imperial Japanese Empire. New York: Random House. ISBN 978-0-679-41424-7.
• Fujiwara, Akira (1991). Tettei kenshō Shōwa Tennō "dokuhakuroku". Tōkyō: Ōtsuki Shoten. ISBN 978-4-272-52022-0.
• Giangreco, D.M. (2009). Hell to Pay: Operation Downfall and the Invasion of Japan 1945–1947. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-316-1. OCLC 643381863.
• Glasstone, Samuel; Dolan, Philip J., ур. (1977). The Effects of Nuclear Weapons. Washington, D.C.: United States Department of Defense and the Energy Research and Development Administration. OCLC 4016678. Приступљено 5. 12. 2016.
• Goldstein, Donald; Dillon, Katherine V; Wenger, J Michael (1995). Rain of Ruin: a Photographic History of Hiroshima and Nagasaki. Washington, D.C.: Brassey's. ISBN 978-1-57488-033-5. OCLC 31969557.
• Gowing, Margaret (1964). Britain and Atomic Energy, 1935–1945. London: Macmillan Publishing. OCLC 3195209.
• Groves, Leslie (1983) [1962]. Now it Can be Told: The Story of the Manhattan Project. New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80189-1. OCLC 932666584.
• Gruhl, Werner (2007). Imperial Japan's World War II, 1931–1945. New Brunswick, New Jersey: Transaction Publishers. ISBN 978-0-7658-0352-8. OCLC 76871604.
• Grunden, Walter E. (1998). „Hungnam and the Japanese atomic bomb: Recent Historiography of a Postwar Myth”. Intelligence and National Security. 13 (2): 32—60. ISSN 0268-4527. doi:10.1080/02684529808432475.
• Ham, Paul (2011). Hiroshima Nagasaki. Sydney: HarperCollins. ISBN 978-0-7322-8845-7. OCLC 746754306.
• Hasegawa, Tsuyoshi (2006). Racing the Enemy: Stalin, Truman, and the Surrender of Japan. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01693-4.
• Hein, Laura; Selden, Mark, ур. (1997). Living with the Bomb: American and Japanese Cultural Conflicts in the Nuclear Age. New York: M.E. Sharpe. ISBN 978-1-56324-967-9.
• Hewlett, Richard G.; Anderson, Oscar E. (1962). The New World, 1939–1946 (PDF). A History of the United States Atomic Energy Commission. University Park: Pennsylvania State University Press. OCLC 493738019. Приступљено 26. 3. 2013.
• Hewlett, Richard G.; Holl, Jack M. (1989). Atoms for Peace and War, 1953–1961: Eisenhower and the Atomic Energy Commission (PDF). A History of the United States Atomic Energy Commission. University Park, Pennsylvania: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-520-06018-0. OCLC 82275622. Приступљено 31. 5. 2017.
• Hiroshima Peace Culture Foundation (2003). Eyewitness Testimonies: Appeals from the A-Bomb Survivors (3rd изд.). Hiroshima: Hiroshima Peace Culture Foundation. OCLC 853288543.
• Hixson, Walter L. (2002). The American Experience in World War II: The Atomic Bomb in History and Memory. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-94035-1. OCLC 59464269.
• Hoddeson, Lillian; Henriksen, Paul W.; Meade, Roger A.; Westfall, Catherine L. (1993). Critical Assembly: A Technical History of Los Alamos During the Oppenheimer Years, 1943–1945. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44132-2. OCLC 26764320.
• Hoyt, Edwin P. (2001). Japan's War: The Great Pacific Conflict. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-8154-1118-5. OCLC 12722494.
• Hubbell, Harry; Cheka, Joseph; Jones, Throyce (1969). The Epicenters of the Atomic Bombs. Reevaluation of All Available Physical Data With Recommended Values. Hiroshima: Atomic Bomb Casualty Commission. OCLC 404745043.
• Ishikawa, Eisei; Swain, David L. (1981). Hiroshima and Nagasaki: The Physical, Medical, and Social Effects of the Atomic Bombings. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-02985-3. OCLC 715904227.
• Japanese Broadcasting Corporation (NHK) (1977). Unforgettable Fire: Pictures Drawn by Atomic Bomb Survivors. New York: Pantheon Books. ISBN 978-0394748238.
• Johnston, Barbara Rose (2008). The Consequential Damages of Nuclear War: The Rongelap Report. Walnutt Creek: Left Coast Press. ISBN 978-1-59874-346-3.
• Jones, Vincent (1985). Manhattan: The Army and the Atomic Bomb. The United States Army in World War II: Special Studies. Washington, D.C.: United States Army Center of Military History. OCLC 10913875.
• Jowett, Philip S.; Andrew, Stephen (2002). The Japanese Army 1931–45: 2 1942–45. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-354-5. OCLC 59395824.
• Kelly, Jason M. (2012). „Why Did Henry Stimson Spare Kyoto from the Bomb?: Confusion in Postwar Historiography”. Journal of American-East Asian Relations. 19 (2): 183—203. ISSN 1058-3947. doi:10.1163/18765610-01902004.
• Kerr, E. Bartlett (1991). Flames Over Tokyo: the US Army Air Forces' Incendiary Campaign against Japan 1944–1945. New York: Donald I. Fine Inc. ISBN 978-1-55611-301-7.
• Kerr, George D.; Young, Robert W.; Cullings, Harry M.; Christy, Robert F. (2005). „Bomb Parameters”. Ур.: Young, Robert W.; Kerr, George D. Reassessment of the Atomic Bomb Radiation Dosimetry for Hiroshima and Nagasaki – Dosimetry System 2002 (PDF). Hiroshima: The Radiation Effects Research Foundation. стр. 42—61. OCLC 271477587. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 8. 2015. г. Приступљено 10. 3. 2014.
• Kido, Kōichi; Yoshitake, Oka (1966). 木戶幸一日記 [Kido Kōichi Diary] (на језику: Japanese). Tōkyō: Tōkyō Daigaku Shuppankai. ISBN 978-4-13-030012-4. OCLC 959675458.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Knebel, Fletcher; Bailey, Charles W. (1960). No High Ground. New York: Harper and Row. OCLC 1212857.
• Krimsky, Sheldon; Shorett, Peter (2005). Rights and Liberties in the Biotech Age: Why We Need a Genetic Bill of Rights. Lantham: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-4341-6.
• Lewis, Robert A.; Tolzer, Eliot (август 1957). „How We Dropped the A-Bomb”. Popular Science. стр. 71—75, 209—210. ISSN 0161-7370.
• Lifton, Robert Jay (1991). Death in Life: Survivors of Hiroshima. Chapel Hill, North Carolina: University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-4344-4. OCLC 490493399.
• Long, Gavin (1963). The Final Campaigns. Australia in the War of 1939–1945. Series 1 – Army. Volume 7. Canberra: Australian War Memorial. OCLC 1297619. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2009. г. Приступљено 31. 10. 2011.
• McNelly, Theodore H. (2000). „The Decision to Drop the Atomic Bomb”. Ур.: Jacob Neufeld. Pearl to V-J Day: World War II in the Pacific. New York: Diane Publishing Co. стр. 131—170. ISBN 978-1-4379-1286-9.
• Moore, Mike (July—August 1995). „Troublesome Imagery”. Bulletin of the Atomic Scientists. 54 (4): 73—74. ISSN 0096-3402. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
• Newman, Robert P. (1995). Truman and the Hiroshima Cult. East Lansing, Michigan: Michigan State University Press. ISBN 978-0-87013-403-6. OCLC 32625518.
• Nichols, Kenneth David (1987). The Road to Trinity: A Personal Account of How America's Nuclear Policies Were Made. New York: William Morrow and Company. ISBN 978-0-688-06910-0. OCLC 15223648.
• Orr, James J. (2008). „Review of Hiroshima in History: The Myths of Revisionism and The End of the Pacific War”. Journal of Japanese Studies. 34 (2): 521—528. ISSN 0095-6848. JSTOR 27756604. doi:10.1353/jjs.0.0036.
• Peterson, Leif E.; Abrahamson, Seymour, ур. (1998). Effects of Ionizing Radiation: Atomic Bomb Survivors and Their Children. Washington, D.C.: Joseph Henry Press. OCLC 937289722.
• Preston, Diana (2005). Before The Fallout: From Marie Curie to Hiroshima. New York: Walker & Co. ISBN 978-0-8027-1445-9.
• Quester, George H. (септембар 1970). „Japan and the Nuclear Non-Proliferation Treaty”. Asian Survey. 10 (9): 765—778. ISSN 0004-4687. JSTOR 2643028. doi:10.2307/2643028.
• Reischauer, Edwin O. (1986). My Life Between Japan And America. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-039054-9. OCLC 13114344.
• Rhodes, Richard (1986). The Making of the Atomic Bomb. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-44133-3. OCLC 13793436.
• Rhodes, Richard (1995). Dark Sun: The Making of the Hydrogen Bomb. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-80400-2. OCLC 32509950.
• Rotter, Andrew J. (2008). Hiroshima: The World's Bomb. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280437-2.
• Russ, Harlow W. (1990). Project Alberta: The Preparation of Atomic Bombs For Use in World War II. Los Alamos, New Mexico: Exceptional Books. ISBN 978-0-944482-01-8. OCLC 24429257.
• Sandler, Stanley (2001). World War II in the Pacific: an Encyclopedia. New York: Taylor & Francis. ISBN 978-0-8153-1883-5. OCLC 44769066.
• Schaffer, Ronald (1985). Wings of Judgment: American Bombing in World War II. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-503629-9. OCLC 11785450.
• Scoenberger, Walter (1969). Decision of Destiny. Athens: Ohio University Press. OCLC 959500725.
• Selden, Kyoko Iriye; Selden, Mark (1990). The Atomic Bomb: Voices from Hiroshima and Nagasaki. Armonk, New York: M.E. Sharpe. ISBN 978-0-87332-773-2. OCLC 20057103.
• Sharp, Patrick B. (2000). „From Yellow Peril to Japanese Wasteland: John Hersey's 'Hiroshima'”. Twentieth Century Literature. 46 (4): 434—452. ISSN 0041-462X. JSTOR 827841. doi:10.2307/827841.
• Sherwin, Martin J. (2003). A World Destroyed: Hiroshima and its Legacies. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3957-3. OCLC 52714712.
• Sklar, Morty, ур. (1984). Nuke-rebuke: Writers & Artists Against Nuclear Energy & Weapons. Iowa City, Iowa: The Spirit That Moves Us Press. ISBN 978-0-930370-16-9. OCLC 10072916.
• Slavinskiĭ, Boris Nikolaevich (2004). The Japanese-Soviet Neutrality Pact: A Diplomatic History, 1941–1945. Nissan Institute/Routledge Japanese Studies Series. London; New York: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-415-32292-8.
• Stohl, Michael (1979). The Politics of Terrorism. New York: M. Dekker. ISBN 978-0-8247-6764-8. OCLC 4495087.
• Sweeney, Charles; Antonucci, James A.; Antonucci, Marion K. (1997). War's End: An Eyewitness Account of America's Last Atomic Mission. New York: Quill Publishing. ISBN 978-0-380-78874-3.
• Tanaka, Yuki; Young, Marilyn B. (2009). Bombing Civilians: A Twentieth Century History. New York: New Press. ISBN 978-1-59558-547-9. OCLC 624416971.
• Thomas, Gordon; Morgan-Witts, Max (1977). Ruin from the Air. London: Hamilton. ISBN 978-0-241-89726-3. OCLC 252041787.
• Tibbets, Paul W. (1998). Return Of The Enola Gay. New Hope, Pennsylvania: Enola Gay Remembered. ISBN 978-0-9703666-0-3. OCLC 69423383.
• Toon, O. B.; Turco, R. P.; Robock, A.; Bardeen, C.; Oman, L.; Stenchikov, G. L. (2007). „Atmospheric Effects and Societal Consequences of Regional Scale Nuclear Conflicts and Acts of Individual Nuclear Terrorism” (PDF). Atmospheric Chemistry and Physics. 7: 1973—2002. ISSN 1680-7316. doi:10.5194/acp-7-1973-2007. Приступљено 4. 12. 2016.
• United States Department of State (1960). Foreign Relations of the United States: Diplomatic Papers: the Conference of Berlin (the Potsdam Conference), 1945. Foreign Relations of the United States. 2. Washington, DC: U.S. Government Printing Office. OCLC 22435734.
• Wainstock, Dennis D. (1996). The Decision to Drop the Atomic Bomb. Westport, Connecticut: Praeger. ISBN 978-0-275-95475-8. OCLC 33243854.
• Walker, J. Samuel (јануар 1990). „The Decision to Use the Bomb: A Historiographical Update”. Diplomatic History. 14 (1): 97—114. ISSN 1467-7709. doi:10.1111/j.1467-7709.1990.tb00078.x.
• Walker, J. Samuel (април 2005). „Recent Literature on Truman's Atomic Bomb Decision: A Search for Middle Ground”. Diplomatic History. 29 (2): 311—334. ISSN 1467-7709. doi:10.1111/j.1467-7709.2005.00476.x.
• Werrell, Kenneth P. (1996). Blankets of Fire: U.S. Bombers over Japan during World War II. Washington, D.C.: Smithsonian Institution Press. ISBN 978-1-56098-665-2. OCLC 32921746.
• White, Geoffrey. M. (јул 1995). „Memory Wars: The Politics of Remembering the Asia-Pacific War” (PDF). Asia-Pacific Issues (21). ISSN 1522-0966. Приступљено 30. 6. 2013.
• Williams, M. H. (1960). Chronology, 1941–1945. Washington, D.C.: Office of the Chief of Military History, Department of the Army. OCLC 1358166.
• Yamada, Michiko; Izumi, Shizue (2002). „Psychiatric Sequelae in Atomic Bomb Survivors in Hiroshima and Nagasaki Two Decades After the Explosions”. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 37 (9): 409—415. ISSN 0933-7954. PMID 12242616. doi:10.1007/s00127-002-0572-5.
• Zaloga, Steven J.; Noon, Steve (2010). Defense of Japan 1945. Fortress. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-687-3. OCLC 503042143.
• Allen, Thomas; Polmar, Norman (1995). Code-Name Downfall. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-80406-4.
• Alperovitz, Gar; Tree, Sanho (1996). The Decision to Use the Atomic Bomb. New York: Vintage. ISBN 978-0-679-76285-0.
• The Committee for the Compilation of Materials on Damage Caused by the Atomic Bombs in Hiroshima and Nagasaki (1981). Hiroshima and Nagasaki: The Physical, Medical, and Social Effects of the Atomic Bombings. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-02985-3.
• Delgado, James P. (2009). Nuclear Dawn: the Atomic Bomb, from the Manhattan Project to the Cold War. New York: Osprey. ISBN 978-1-84603-396-4. OCLC 297147193.
• Gordin, Michael D. (2007). Five Days in August: How World War II Became a Nuclear War. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12818-4. OCLC 70630623.
• Gosling, Francis George (1994). The Manhattan Project: Making the Atomic Bomb. Washington, D.C.: United States Department of Energy, History Division. OCLC 637052193.
• Krauss, Robert; Krauss, Amelia (2005). The 509th Remembered: A History of the 509th Composite Group as Told by the Veterans Themselves. Buchanan, Michigan: 509th Press. ISBN 978-0-923568-66-5. OCLC 59148135.
• Merton, Thomas (1962). Original Child Bomb: Points for Meditation to be Scratched on the Walls of a Cave. New York: New Directions. OCLC 4527778.
• Murakami, Chikayasu (2007). Hiroshima no shiroi sora (The White Sky in Hiroshima). Tokyo: Bungeisha. ISBN 978-4-286-03708-0.
• Ogura, Toyofumi (2001). Letters from the End of the World: A Firsthand Account of the Bombing of Hiroshima. Tokyo: Kodansha International. ISBN 978-4-7700-2776-4.
• Sekimori, Gaynor (1986). Hibakusha: Survivors of Hiroshima and Nagasaki. Tokyo: Kosei Publishing Company. ISBN 978-4-333-01204-6.
• Ward, Wilson (пролеће 2007). „The Winning Weapon? Rethinking Nuclear Weapons in Light of Hiroshima”. International Security. 31 (4): 162—179. ISSN 1531-4804. doi:10.1162/isec.2007.31.4.162.
• Warren, Stafford L. (1966). „Manhattan Project”. Ур.: Ahnfeldt, Arnold Lorentz. Radiology in World War II. Washington, D.C.: Office of the Surgeon General, Department of the Army. стр. 831—922. OCLC 630225.

Спољашње везе

• Линкови о Хирошими(језик: енглески)
• Очекивање инвазије(језик: енглески)
• Меморијални музеј Хирошима
• Музеј атомске бомбе у Нагасакију(језик: енглески)
• Меморијални дом жртава атомске бомбе у Хирошими Архивирано на сајту (3. септембар 2009)(језик: енглески)
• Процене жртава у Хирошими(језик: енглески)
• Опис последица у Нагасакију новинара Џорџа Велера(језик: енглески)