Сигет (град у Мађарској)

Сигет
мађ.
Сигет; мађ.
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Јужна прекодунавска регија
Жупанија	Барања (жупанија)
Срез	Сигетвар
Становништво
Становништво	‍
—	10.900
— густина	275,88 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	46° 02′ 51″ С; 17° 48′ 08″ И
Временска зона	(), лети ()
Површина	39,51 km2
	Сигет Сигет на карти Мађарске
Поштански број	7900
Позивни број	73
Веб-сајт
	szigetvar.hu

Сигет (мађ. — Сигетвар) град је у Мађарској. Сигет је један од важнијих градова у оквиру жупаније Барања.

Кратке чињенице Сигет мађ., Административни подаци ...

Затвори

Сигет на мапи Барање

Према подацима из 2009. у граду живи 10.900 становника.

Сигет се налази у јужном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 230 километара југозападно. Град се налази у западном делу Панонске низије. Јужно од града протиче Драва, а северно се издиже планина Мечек. Надморска висина града је око 115 m.

У доба ратова с Турцима Сигет је био јака тврђава, коју су Турци два пута опседали: 1556. године, када га је одбранила посада са Марком Станчићем и почетком августа 1566. године, кад је Сигет опседао султан Сулејман I, а бранио Никола Зрињски с око 2.500 људи.^[1] Краљ Максимилијан II је препустио браниоце тврђаве на милост и немилост Турцима, иако је код Ђера, Кошица и у Штајерској био прикупио знатне снаге. После једномесечног отпора преживели браниоци Сигета извршили су 7. септембра продор из већ запаљене тврђаве, при чему су готово сви изгинули заједно са Зрињским. Град је дефинитивно прешао у руке Аустријанаца током аустријско-турског рата, јануара 1689. године.^[2]

Године 1884. у марту два пута, задесио је доста јак земљотрес Бачку нарочито Сомбор, а осетио се и у Сигетвару.^[3]

Према извештају из 1905. године, Сигетвар је велика општина у истоименом срезу. Ту живи 5601 становник у 765 домова. Мађари су доминантни, а Срба је врло мало; има само седам православних Срба са три куће. Од српских јавних здања помиње се само православна црква. У том насељу постоји пошта, телеграф и жељезничка станица.^[4]

У време Аустроугарске монархије налазио се у саставу жупаније Шомођ.

По процени из 2017. у граду је живело 10.572 становника.

Више информација 1990., 2001. ...

Демографија
1990.	2001.	2011.	2017.
12.226	11.353	10.614	10.572

Затвори

У Сигету већином живе Мађари (око 93 %), Хрвати (3 %), Немци (2 %) и Роми (1 %).

Попис 1910.

Више информација Сигет ...

Сигет^[5]
Језик	Вера
<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0; укупно: 6.153 Мађарски 5.993 (97,39%) Хрватски 57 (0,92%) Немачки 42 (0,68%) Словачки 11 (0,17%) остали 50 (0,81%) - (-%) - (-%) - (-%)	укупно: 6.153 Римокатол. 5.192 (84,38%) Јевреји 512 (8,32%) Калвинисти 405 (6,58%) Лутерани 26 (0,42%) Православци 13 (0,21%) Гркокатолици 3 (0,04%) Унитаристи 1 (0,01%) остали 1 (0,01%)

Затвори

[1]
„Пештанско-Будимски Скоротеча”, Пешта 1843. године
[2]
„Гласник друштва српске словесности”, Београд 1872. године
[3]
„Школски лист”, Сомбор 1884. године
[4]
Мата Косовац: „Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године”, Карловци 1910. године
[5]
„Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2018. г. Приступљено 10. 04. 2019.