Селеукидско царство
From Wikipedia, the free encyclopedia
Селеукидско царство је једно од три велика хеленистичка царства створена после смрти Александра Македонског. Оснивач династије Селеукида био Селеук I Никатор, први у низу тридесет краљева који су владали од 323. до 60. п. н. е. Селеукидско царство је великим делом било на подручју које је пре тога заузимало Персијско царство. На врхунцу територијалне распрострањености, царство је захватало Малу Азију, Левант, Персију, делове средње Азије (данашњи Туркменистан и Памир) и долину реке Инд.[1][2][3][4]
Након што је 321. пне добио месопотамске области Вавилон и Асирију, Селеук I је почео да шири своје доминације да би укључио блискоисточне територије које обухватају данашњи Ирак, Иран, Авганистан, Сирију, Либан, који су сви били под контролом Македоније након пада бившег персијског Ахеменидског царства. На врхунцу Селеукидског царства, оно се састојало од територије која је покривала Анадолију, Персију, Левант, Месопотамију и оно што је сада модерни Кувајт, Авганистан и делове Туркменистана.
Селеукидско царство је било главни центар хеленистичке културе. Грчки обичаји и језик били су привилеговани; широка разноликост локалних традиција је генерално толерисана, док је урбана грчка елита формирала доминантну политичку класу и била је појачана сталном имиграцијом из Грчке.[4][5][6] Западне територије царства су више пута биле оспораване од стране Птолемејског Египта — ривалске хеленистичке државе. На истоку, сукоб са индијским владаром Чандрагуптом из царства Маурија 305. пне довео је до уступања огромне територије западно од Инда и политичког савеза.
У раном другом веку пре нове ере, Антиох III Велики је покушао да пројектује моћ и власт Селеукида у хеленистичку Грчку, али је његове покушаје осујетила Римска република и њени грчки савезници. Селеуциди су били приморани да плате скупу ратну одштету и морали су да се одрекну територијалних претензија западно од планина Таурус у јужној Анадолији, што је означило постепени пад њиховог царства. Митридат I из Партије је средином другог века пре нове ере освојио већи део преосталих источних земаља Селеукидског царства, укључујући Асирију и оно што је некада представљало Вавилон, док је независно Грчко-бактријско краљевство наставило да цвета на североистоку. Селеукидски краљеви су након тога сведени на крњу државу у Сирији, све до њиховог освајања од стране Тиграна Великог из Јерменије 83. пне и коначног свргавања од стране римског генерала Помпеја 63. пне.