Свемирски телескоп Џејмс Веб
From Wikipedia, the free encyclopedia
Свемирски телескоп Џејмс Веб (енгл. ) јесте наследник Свемирског телескопа Хабл.[6][7] Главни задатак телескопа је прикупљање података о најудаљенијим објектима у свемиру до којих телескоп Хабл или земаљски телескопи нису могли да досегну. Телескоп је заједнички пројекат Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА) са Европском свемирском агенцијом и Канадском свемирском агенцијом. пружа знатно побољшану резолуцију и сензитивност у односу на Хабл и омогућава широк спектар истраживачких студија у мноштву области астрономије и космологије, укључујући посматрање неких од најудаљенијих догађаја и објеката у свемиру, као што је формирање првих галаксија. Други циљеви обухватају разумевање формирања звезда и планета и директно снимање ексопланета и нова.[8]
Свемирски телескоп Џејмс Веб (James Webb Space Telescope) | |
---|---|
Оператор | НАСА, уз значајан допринос агенција ЕСА и КСА[1] |
Произвођач | Нортроп-Граман Бол аероспејс |
Тип мисије | свемирски телескоп |
Датум лансирања | 12.20 часова, 25. децембар 2021.[2][3] |
Ракета-носач | Аријана 5 |
Место лансирања | Космодром Куру |
Маса | 6.500[4] |
Извор напајања | соларни панели |
Снага напајања | 2.000 |
Врста орбите | хејло орбита 1,5 милиона km од Земље (у L2 тачки) |
Орбитални период | 1 година |
Периапсис | 374.000 km (232.000 mi)[5] |
Вебсајт | NASA САД ESA b ЕСА CSA/ASC Канада CNES Француска |
Примарно огледало , оптички телескопски елемент, састоји се од 18 хексагоналних сегмената огледала који се комбинују да креирају огледало пречника 6,5 m (21 ft 4 in; 260 in) које је много веће од Хабловог огледала са 2,4 m (7 ft 10 in; 94 in). За разлику од Хабла, који посматра у блиском ултраљубичастом, видном, и блиском инфрацрвеном (0,1 до 1 ) спектралном опсегу, ће посматрати у нижем фреквентном опсегу, од дугих таласних дужина видљиве светлости до средњег инфрацрвеног светла (0,6 до 27 ), што ће му омогућити да посматра објекте високог црвеног помака који су сувише стари и сувише удаљени да би Хабле могао да их посматра.[9] Телескоп мора бити екстремно хладан да би могао да се посматра у инфрацрвеном спектру без сметњи, тако да ће бити стациониран у простору близу L2 Лагранжове тачке Земље-Сунца, а велики сунчани штит ће одржавати његово огледало и инструменте испод 50 K (−220 °C; −370 °F).[10]
је развила Наса са знатним доприносом из Канадске свемирске агенције и Европске свемирске агенције.[1] Он је назван по Џејмсу Е. Вебу, администратору Насе од 1961. до 1968. године, који је одиграо кључну улогу у програму Аполо.[11][12] Развој је започео 1996. године, али пројекат је имао бројна кашњења и прекорачења трошкова, те је прошао кроз велики редизајн током 2005. године. Крајем новембра 2015. године започета је монтажа сегмената главног огледала[13], а завршена је почетком фебруара 2016.[14] Конструкција је комплетирана при крају 2016. године, након чега је започела фаза екстензивног тестирања.[15][16] У марту 2018, Наса је одложила лансирање након што се сунчев штит телескопа подерао током тестног развијања.[17] Покретање је поново одложено у јуну 2018. по препоруци независног ревизионог одбора.[2][18][19] Коначно, телескоп Џејмс Веб је лансиран у свемир децембра 2021. године из града Куруа у Француској Гвајани и ушао је у орбиту јануара 2022. године. Дана 11. јула 2022. године, Наса је представила јавности прву фотографију из свемира коју је направио . Следећег дана објављене су и друге фотографије из истог сета. Научници су ове фотографије назвали револуционарним и историјским.[20][21]
У плану је да телескоп[22][3] буде у употреби пет година, мада се инжењери надају да ће телескоп моћи да спроводи научна испитивања бар десет година.