Сафир
Драги камен плаве боје. Један од варијетета минерала корунда. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сафир је плави драги камен, један од варијетета минерала корунда (Алуминијум оксид). Назив потиче од латинске речи лат. , што значи плав. Ретка врста сафира је „Сафир звезда“ у коме је кристална структура таква да при фокусираном светлу показује звезду из било ког правца. Постоји још једна врста драгог камена - рубин, који је такође варијетет корунда. Сафир сматра се једним од четири највреднија драга камена заједно са рубином, смарагдом и дијамантом.
Кратке чињенице Сафир, Опште информације ...
Сафир | |
---|---|
Опште информације | |
Категорија | Минерал оксид |
Формула | алуминијум оксид, Al2O3 |
Кристалне системе | Ромбоедарска кристална система, класа шестоугаони |
Идентификација | |
Боја | Све боје осим црвене – када се зове рубин – или ружичасто-наранџасте(padparadscha-падпараша)[1][2] |
Кристални хабитус | од масивног до зрнастог |
Цепљивост | не |
Прелом | нераван |
Тврдоћа по Мосу | 9.0 |
Сјајност | стакласта |
Огреб | бело |
Специфична тежина | 3.95–4.03 |
Оптичке особине | Abbe number 72.2 |
Индекс преламања | nω=1.768–1.772 nε=1.760–1.763, Бирефрингенција 0.008 |
Плеохроизам | чврсто |
Тачка топлљења | 2030–2050 ° |
Топљивост | infusible |
Растворљивост | нерастворљив |
Остале особине | термичка дилетација (5.0–6.6)×10−6/K релативна пермитивност на 20 ° ε = 8.9–11.1 (анизотропан)[3] |
Затвори
Историја сафира датира још пре 7. век п. н. е., када су га користили Етрурци, а после њих Грци и Римљани, који су га доносили из Индије (Шри Ланка).[4]
Сафир је рођендански драгуљ за септембар и драги камен за 45. годишњицку брака. Сафирни јубилеј се јавља након 65 година.[5]