Роспи ћуприја
From Wikipedia, the free encyclopedia
Роспи ћуприја је једно од београдских насеља, налази се у градској општини Палилула.
Роспи ћуприја | |
|---|---|
 Панорама Карабурме и Роспи ћуприје | |
| Административни подаци | |
| Град | Београд |
| Општина | Палилула |
| Становништво | |
| — 2002. | 4.661 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 49′ 00″ С; 20° 32′ 00″ И |
  Роспи ћуприја на карти Града Београда | |
По једном објашњењу, подстиче од отоманско-турског израза rospı(lı) köprü ("мост роспија“ тј. курви), јер су ту наводно убијане жене из харема високих турских достојанственика, оптужене за неверство. По другом[1], заиста је постојао неки мостић, а подигла га је нека блудница ("роспија") како би искупила грехе.
Роспи ћуприја се налази на десној (источној) обали Миријевског потока, пред његово изливање у дунавски Рукавац (десна обала Дунава, раздвојен Адом Хујом од главног тока реке), заузимајући западни крај Вишњичког поља. Граничи се са Карабурмом на западу (дуж ул. Миријевски булевар), Ћалијама на југу и Вишњичком Бањом на североистоку (дуж Сланачког пута).
С надморском висином од 66 метара, Роспи ћуприја је најнижа тачка ужег дела града.
Роспи ћуприја је делом стамбено подручје, али је најпознатија по низу циглана ("Полет“, „Тежак“, „Јединство“, „Козара“, „Рекорд“ и „Балкан"), које заузимају знатан простор на северозападном и северном рубу Вишњичког поља и чији се високи димњаци виде издалека. Према подацима из 2002, насеље има 4661 становника.
Келтски Скордисци су основали Сингидунум у 3. веку п. н. е., на локалитетима Карабурме и Роспи ћуприје је пронађена некропола из тог периода, са вредним артефактима који су припадали њиховим ратницима.[2]
У време аустријске окупације 1717-39, између Вишњице и Роспи ћуприје је постојало насеље "панчевачких каменорезаца“ (Steinmetz Hütten nach der Panschova) са осам колиба (постојали су мајдани камена код Вишњице — Stein Bruch von Panschova — и на старој Карабурми — Stein Bruch). Приближно код данашњег панчевачког моста је постојала циглана (Ziegel Offen). На карти капетана Амана из 1721-22 су од београдских млинова именована три, међу којима и млин пекара Јохана Офнера на доњем току Миријевског потока јужно од Роспи ћуприје (претпоставка је да је он био закупник млина чији је власник била београдска општина).[3]
Радови на Вишњичком путу од Кланице до Роспи ћуприје су започели 1939.[4]
У 2007. је предвиђења градња насеља Вишњичко Поље, првог планског насеља после двадесетак година у Београду. Регулисан је простор површине 81 хектар, између Сланачког пута (север), заштитне зоне према гробљу Лешће (исток и југоисток), Миријевског брда (југ) и планиране саобраћајнице између Ауто-пута и будућег моста преко Аде Хује (запад). Могућа је градња 900.000 m², углавном за 7.500 станова. .[5] Реконструисане циглане „Рекорд“ и „Козара“ би биле центри насеља, рупа настала експлоатацијом глине би постала резерват биљног и животињског света.[6]
Према Ђенералштабној карти Србије из 1894.[7], брдо Лешће је означено као „Липар“, а његове падине према Роспи ћуприји, данас означене као Вишњичко поље, називају се „Лешје“.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
