Ада Хуја

Ада Хуја је градска четврт у Београду која се налази на територији градске општине Палилула.

Ада Хуја
Ада Хуја (десно)
Административни подаци
Град	Београд
Општина	Палилула
Географске карактеристике
Координате	44° 49′ 23″ С; 20° 30′ 39″ И
Ада Хуја Ада Хуја на карти Града Београда

Ада Хуја је индустријска зона. Ипак, овде постоје два сиротињска краја насељена Ромима (источна Ада Хуја и западни део Депоније).

Локација

Ада Хуја је полуострво на десној обали Дунава. Граничи се са насељима Вилине воде и Депонија, као и са Богословијом и Карабурмом на југу. Укључује Рукавац који га одваја од Вишњице и Роспи Ћуприје. Област укључује и две важне саобраћајне деонице — Вишњичку улицу и Панчевачки мост.

Историја

Ада Хуја је раније била острво. Острво и цела обала дуж Дунава (Вилине воде, Карабурма, Вишњичка бања) богати су изворима сумпорне воде. На острву, у данашњем подручју Роспи Ћуприје налазе се остаци велике Келтске некрополе. Римљани су користили термалне изворе за јавна купатила. На почетку 20. века, острво је прекривено бујном вегетацијом и виноградима захваљујући повољној клими (ветар) и термалним изворима. Између два рата, у рукавцу Дунава код стругаре Прометне банке (на чијем месту се данас налазе магацински простори Луке Београд^[1]), налазило се место познато као "Вир смрти" због великог броја утопљеника.^[2] Веслачко-пецачко-пливачки клуб "Дунав" је '20-тих и '30-тих имао 12.000 квм земљишта у закупу.^[3]

У јесен 1940. рукавац Дунава је преграђиван како би се добио зимовник, дугачак 4 км и широк 200 м^[4], било је планирано да се ту подигне и бродоградилиште.^[5] Ада Хуја представља зелену оазу са дивљим плажама. Године 1960. Ада Хуја је дефинисана као званична градска депонија све до 1977. године, када је отворена нова депонија у Винчи. Данас, почевши од Панчевачког моста, Ада Хуја је дуга скоро 4 километра.^[6][7][8]

На простору Аде Хује постоје дуга аласка традиција. У част породица које практикују аласки начин живота генерацијама, подигнут је спомен-крст.^[9]

Референце

1. Zlata Vuksanović-Macura (10. 9. 2012). Život na ivici: Stanovanje sirotinje u Beogradu 1919- 1941. Orion art. стр. 131—. ISBN 978-86-83305-68-1.
2. "Време", 20. јун 1937
3. "Политика", 24. авг. 1936, стр 7
4. Почело је грађење великог зимовника за бродове код Аде Хује. Време, 7. дец. 1940, стр. 6. digitalna.nb.rs
5. Време, 10. дец. 1940, стр. 6. digitalna.nb.rs
6. Politika daily, January 29. 2008. стр. 21.
7. Bukvić, Dimitrije (4. 10. 2011). „Oaza na ostrvu samoniklog paradajza”. Politika.
8. Tanjug (15. 4. 2017). „Ada Huja postaje izletište i stambeno-komercijalna zona”. Politika.
9. Г, М. „Крст у част дунавских аласа”. Politika Online. Приступљено 2022-04-28.

Спољашње везе

• Три старца испосника проричу са пустог острва у близини Београда смак света. "Време", 3 апр. 1938, стр. 13.