епидемија куге која је захватила град Рим 590 From Wikipedia, the free encyclopedia
Римска куга из 590. године је била епидемија куге која је захватила град Рим 590. године.[1] Била је вероватно бубонска куга и део прве пандемије куге која је уследила после велике Јустинијанове куге, која је почела 540-их година и која је можда убила више од 100 милиона Европљана[2] пре него што се проширила на друге делове света[3] и која је трајао до краја касне антике. Кугу су описали епископ и хроничар Гргур Турски и каснији хроничар Павле Ђакон.[1]
Зиму пре него што је избила куга, многе римске житнице су оштећене када је Тибар поплавио у новембру 589. године. Григорије Турски прича да су у водама виђене страшне змије и змајеви.[1] Епидемија је почела почетком 590. године; Григоријев наратив није конкретан, али смрт је брзо дошла до заражених пацијената, а хроничар описује болест као „кугу препона“ (лат. ), фактори који помажу њеној идентификацији као бубонској куги.[1]
Римски епископ Пелагије II је умро од куге у фебруару 590. године, а папа Гргур I, тада ђакон, изабран је за његовог наследника.[1] Гргур је био praefectus urbi пре него што се замонашио.[1]
Григорије је раније служио као апокризијар, нека врста папског амбасадора у Источном римском царству, где је вероватно био под утицајем византијских обичаја. Царска престоница Цариград, посвећена Богородици (Theotokos), имала је праксу да поворке верника градским улицама певају псалме и kyrie eleison како би ублажили гнев Божији. Григорије је вероватно био сведок ових процесија током свог боравка у Цариграду.[4]
Када је куга била у Риму 590. године, а Гргур је још био ђакон, он је организовао поверке (процесије) у Риму. Седам група одржавалo је процесије улицама града а процесије су завршавале у базилици Марије Мајор, где је тражена да заштита и помоћ Богородице.[4] Процесије су одржане 25. априла 590.[4][5]
Улпга Богородице у поворкама бил је можда необичан у то време, пошто се Рим традиционално повезивао са заштитом Светог Петра, али је можда био резултат византијског утицаја, пошто је Константинопољ често био под Богородичином заштитом у временима кризе.[4]
Седам процесијских група су биле: 1) свештенство, 2) игумани и монаси, 3) игуманије и монахиње, 4) мушкарци 5) удате жене 6) удовице и 7) деца (можда укључујући и сиромашне у Риму).[4]
Разлог за поворке био је зато што су се куге и друге националне катастрофе у то време обично тумачиле као кажњавање Божије за грешност, па су због тога предузете ове мере да би се ублажио Божји гнев.[тражи се извор]
Осамдесет људи се срушило током поворке од последица заразе кугом.[1]
Према каснијој легенди, папа је видео визију док се процесија приближавала маузолеју римског цара Хадријана, на десној обали Тибра у близини Ватиканског брда.[1] Папа је угледао Светог арханђела Михаила како маше, а затим ставља мач на врх споменика, што се тумачило као да је Божији гнев био враћен, а куга је наводно у том тренутку престала, након чега су верници захвалили Богородици.[1][5]
Царска гробница из 2. века нове ере, која је постала тврђава у касној антици, касније је постала позната као итал. .[5] У 18. веку, бронзана скулптура постављена је на врху замка Сант'Анђело у знак сећања на легенду, која приказује крилатог арханђела у римском оклопу, а дизајнирао ју је Петер Антон фон Вершафелт 1753. године.[тражи се извор]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.