![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/4f/Rasid_Semsedonovic_golman_u_hokeju.jpg/640px-Rasid_Semsedonovic_golman_u_hokeju.jpg&w=640&q=50)
Рашид Шемсединовић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рашид Шемсединовић — „Рале” (Београд, 11. јануар 1941 — Београд 14. новембар 2021) био је југословенски и српски хокејаш на леду који је играо на позицији голмана.
Рашид Шемсединовић | ||
---|---|---|
![]() | ||
Личне информације | ||
Држављанство | ![]() ![]() | |
Надимак | „Рале” | |
Датум рођења | (1941-01-11)11. јануар 1941. | |
Место рођења | Београд | |
Датум смрти | 14. новембар 2021.(2021-11-14) (80 год.) | |
Место смрти | Београд | |
Држава рођења | ![]() | |
Спорт | ![]() | |
Позиција | голман | |
Игр. каријера | 1957 — 1988. | |
Реп. каријера | 1962 — 1974. | |
Трен. каријера | 1988 — 2018. | |
Јуниорски клуб | ||
1957. — 1959. | Авала, Београд | |
Сениорски клубови | Наступа | |
1959. — 1966. | ОХК Београд, Београд | |
1966. — 1984. | Партизан, Београд | |
1984. — 1986. | Црвена звезда, Београд | |
1986. — 1987. | Војводина, Нови Сад | |
1987. — 1988. | Црвена звезда, Београд | |
Прволигашких утакмица:<ref[1] | 305 | |
Друголигашких утакмица: | 30 | |
Укупно: | 335 | |
Репрезентација[2] | Наступа | |
1962−1974. | ![]() | 53 |
Олимпијада[2] | Наступа | |
1964. | Инзбрук, Аустрија | 8 |
1971. | Сапоро, Јапан Предолимпијски турнир[lower-alpha 1] | 3 |
Светско првенство[2] | Наступа | |
1965. | Тампере, Финска | 6 |
1966. | Загреб, Југославија | 7 |
1974. | Љубљана, Југославија | 7 |
Остале утакмице | Наступа | |
1962−1974. | Међународне, пријатељске | 22 |
Тренерска каријера | ||
Клупска | ||
1988. — 1998. | Партизан, Београд[1] | |
1999. — 2003. | Војводина, Нови Сад | |
2003. | Спартак, Суботица | |
2003. — 2008. | Таш, Београд | |
2008. — 2011. | Спартак, Суботица | |
2011. — 2013. | Таш, Београд | |
2014. — 2018. | Партизан, Београд[1] | |
Репрезентативна | ||
Сениори | ||
1995. | Софија, Бугарска | |
1997. | Андора ла Веља, Андора | |
2001. | Букурешт, Румунија[lower-alpha 2] | |
2012. | Загреб, Хрватска | |
До 20 година | ||
1991. | Београд, Србија[lower-alpha 3] | |
1991/92. | Рим, Италија | |
1995/96. | Талин, Естонија[lower-alpha 4] | |
1996/97. | Софија, Бугарска[lower-alpha 5] | |
1997/98. | Вилњус, Литванија[lower-alpha 6] | |
1998/99. | Нови Сад, Србија[lower-alpha 7] | |
1999/00. | Нагано, Јапан | |
2001. | Београд, Србија | |
2001/02. | Београд, Србија[lower-alpha 8] | |
2005. | Београд, Србија | |
2007. | Вилњус, Литванија | |
До 18 година | ||
1997. | Београд, Србија[lower-alpha 9] | |
1998. | Загреб, Хрватска | |
1999. | Букурешт, Румунија | |
2000. | Софија, Бугарска[lower-alpha 10] | |
2006. | Мерано, Италија | |
2011. | Брашов, Румунија |
Целокупну играчку каријеру која је у континуитету трајала од 1957. до 1988. провео је у југословенској лиги у дресу ХК Авала Београд, ОХК Београд Београд, ХК Партизан Београд, ХК Црвена звезда Београд, ХК Војводина Нови Сад. Са одиграних 335 утакмица у домаћем првенству и 53 за репрезентацију Југославије.
За сениорску репрезентацију Југославије играо је на:
- Зимским олимпијским играма 1964. Инзбрук, Аустрија [lower-alpha 11]
- Светском првенству 1965. Тампере, Финска
- Светском првенству 1966. Загреб, Југославија
- Светском првенству 1974. Љубљана, Југославија
Оцењујући игру у шампионату[3] 1969/70. Рале је заузео прво место међу голманима у идеалном тиму шампионата.[lower-alpha 12]
Рале је играо 32. године, а када је „окачио клизаљке о клин” имао 48 године и тако постао наш Стенли Метјуз.
По завршетку играчке каријере посветио се тренерском послу, где је такође имао успеха.
Тренирао је:
- Партизана (Београд)
- Војводину (Нови Сад)
- Спартака (Суботица)
- Таш-а (Београд)
- Репрезентацију Југославије
- Репрезентацију Србије
Удружење хокејашких тренера прогласило је Ралета за најуспешнијег тренера у сезонама 1997/98.[lower-alpha 13] и 2003/04.[lower-alpha 14]
Рале је био врстан спортиста. Играо је фудбал у Палилулцу, поседује и тренерску лиценцу Фудбалског савеза Србије,[lower-alpha 15] био је одличан стонотенисер и одбојкаш.
Породица Шемсединовић је спортска породица. Ралетов рођени брат Шемса — Буца такође био хокејаш, важио за играча са најјачим шутем. Традицију је наставио син Борис који је играо бека и наступао за У18, У20 и сениорску репрезентацију у хокеју на леду. Стасали су унуци Алекса и Коста који су, мало „изневерили” деду, изабрали су други спорт ватерполо.
Колики је углед уживао, као човек и играч, Рашид Шемсединовић казује и то да му је београдска СОФКА доделила стан на Новом Београду, и да је једини хокејаш коме је припала та част.