![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Ratko_Pavlovi%25C4%2587.jpg/640px-Ratko_Pavlovi%25C4%2587.jpg&w=640&q=50)
Ратко Павловић Ћићко
комунистички револуционар, шпански борац, партизански командант и народни херој / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ратко Павловић Ћићко (Бериље, код Прокупља, 1. март 1913 — Стрезимировци, код Сурдулице, 26. април 1943) био је револуционар и песник, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
ратко павловић ћићко | |||||
---|---|---|---|---|---|
![]() Ратко Павловић Ћићко | |||||
Датум рођења | (1913-03-01)1. март 1913. | ||||
Место рођења | Бериље, код Прокупља, Краљевина Србија | ||||
Датум смрти | 26. април 1943.(1943-04-26) (30 год.) | ||||
Место смрти | Стрезимировци, код Сурдулице, Краљевина Бугарска | ||||
Професија | студент права и економије | ||||
Члан КПЈ од | 1933. | ||||
Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба | ||||
Служба | Интернационалне бригаде НОВЈ | ||||
Чин | капетан | ||||
У току НОБ | командант Другог јужноморавског одреда | ||||
Народни херој од | 9. маја 1945. | ||||
Одликовања |
|
Потицао је из црногорске ратничке породице и потомак је војводе Пека Павловића. Одрастао је са мајком и сестром, јер му је отац погинуо на Солунском фронту. Студирао је на Правном факултету у Београду, од 1932. године, а од 1933. је био члан илегалне КПЈ. Године 1935, као стипендиста Чешке банке је отишао на студије у Праг. Тамо је био веома активан међу југословенским студентима и био је председник Удружења југословенских студената и секретар једне од две партијске ћелије КПЈ.
Заједно са Вељком Влаховићем, био је организатор одласка југословенских студента из Прага у Шпанију, где су се у Шпанском грађанском рату борили против фашизма. Убрзо по доласку у Шпанију, био је тешко рањен. Након опоравка био је најпре политички комесар у Официрској школи, а потом је био у 129. интернационалној бригади. Након слома Шпанске републике, током 1939. и 1940. године, био је заточен у логору у Француској. Овде је такође, био биран за секретара партијске ћелије КПЈ. Године 1940. вратио се у Југославију.
Априлски рат 1941. године затекао га је на одслужењу војног рока. Након окупације, вратио се у родни крај, где је активно радио на организовању устанка у Топлици. Био је један од оснивача Топличког партизанског одреда, августа 1941. године. У току Народноослободилачког рата одиграо је значајну улогу у организовању и успешном руковођењу Народноослободилачке борбе на југу Србије, због чега је још у току рата постао легендарна личност. Погинуо је у борби с Бугарима, на југословенско-бугарској граници, крајем априла 1943. године, као командант Другог јужноморавског одреда.
Још у младости бавио се писањем песама, а током боравка у Шпанији, написао је песму Друговима из Андалузије и Астурије, која је 1938. године била објављена у књизи „Крв и живот за слободу“, у Барселони. У посебном сећању, остале су његове песме писане у писмима упућеним мајци и девојци.
За народног хероја проглашен је 9. маја 1945. године. У његову част село Парабућ, код Оџака, 1948. године понело је назив Ратково.