![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d6/Purin_num2.svg/langsr-640px-Purin_num2.svg.png&w=640&q=50)
Пурин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пурин је хетероциклично, ароматско органско једињење, које се састоји од кондензованих прстена пиримидина и имидазола.
![]() | |
![]() | |
![]() | |
Називи | |
---|---|
назив
9-пурин | |
Идентификација | |
| |
3Д модел () |
|
| |
100.004.020 | |
KEGG[1] |
|
MeSH | Purine |
Својства | |
544 | |
Моларна маса | 120,12 g·mol−1 |
Тачка топљења | 214 °C (417 °F; 487 K) |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
![]() ![]() ![]() | |
Референце инфокутије | |
Генерални назив „ пурини” се односи на супституисане пурине и њихове таутомере. Две базе у нуклеинским киселинама, аденин (6-аминопурин) и гуанин (2-амино-6-оксипурин), спадају у пурине (пуринске базе). У ДНК, ове базе формирају водоничне везе са својим комплементарним пиримидинским базама, тимином и цитозином. У РНК, комплементарно једињење аденину је урацил, уместо тимина.
![]() |
![]() |
Аденин | Гуанин |
Остали значајни пурини су ксантин (2,6'-диоксипурин), хипоксантин (6-оксипурин), теобромин (3,7-диметилксантин), кофеин (1,3,7-триметилксантин) и мокраћна киселина (2,6,8-триоксипурин).
Метиловани ксантини (теофилин, теобромин, кофеин) се налазе у разним пићима справљеним од биљака - у кафи, (црном) чају, гуарани, матеу.
Пурини су биохемијски веома значајна једињења, пре свега као компоненте ДНК и РНК, али се такође налазе и у низу других биохемијских једињења, као што су АТП (аденозин трифосфат), ГТП (гуанозин трифосфат), циклични АМП (циклични аденозин монофосфат), НАДХ (никотинамид аденин динуклеотид) и коензим А.
Код свих ових једињења важну улогу играју њихове таутомерне структуре.
Такође треба поменути и феноксазин и фенотиазин, као деривате пурина, који представљају основне супстанце из којих се изводе неке боје и лекови. Од деривата фенотиазина познато је метиленско плаво.
Немачки хемичар Емил Фишер (Emil Fischer) дао је име пуринима 1884. године. Он их је 1898. године синтетисао и показао да пурини представљају засебну групу хемијских једињења.