![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Hotel_Nacional_y_Malecon_de_La_Habana.jpg/640px-Hotel_Nacional_y_Malecon_de_La_Habana.jpg&w=640&q=50)
Привреда Кубе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Привреда Кубе је економија у којој доминирају државна предузећа. Влада Кубе поседује и управља већином индустрија а већина радне снаге је запослена у државним институцијама. Након пада Совјетског Савеза 1991. године, владајућа Комунистичка партија Кубе подстакла је формирање радничких задруга и самозапошљавање.
Привреда Куба | |
---|---|
![]() | |
Валута | кубански пезос |
Фискална година | календарска година |
Статистика | |
Главне индустрије | Шећер, нафта, дуван, грађевинарство, никл, челик, пољопривредна механизација, лекови |
Размена | |
Извоз | $4,41 милијарди (2015.) |
Извозна добра | шећер, медицински производи, никл, дуван, шкољке, цитруси, кафа |
Главни извозни партнери | ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Увоз | $15,20 милијарди (2015.) |
Увозна добра | нафта, храна, машине и опрема, хемикалије |
Главни увозни партнери | ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Јавне финансије | |
Јавни дуг | $25,21 милијарди (2014.) |
Приходи | $54,52 милијарди (2017.) |
Расходи | $64,64 милијарди (2017.) |
Економска помоћ | $88 милиона (2005.) |
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима |
Од 2000. године, запосленост у јавном сектору била је 76%, а запосленост у приватном сектору (која се углавном састоји од субвенција самозапошљавања) 23% - у поређењу са односом од 91% до 8% из 1981. године.[3] Улагање је ограничено и захтева одобрење владе. Влада грађанима намеће највише цене разних добара. Куба је 2016. заузела 68. место од 182 земље, са индексом људског развоја од 0,775, што је знатно више од БДП-а по глави становника (95. место).[4] Од 2012. године, јавни дуг државе износио је 35,3% БДП-а, инфлација је била 5,5%, а раст БДП-а 3%.
Трошкови становања и превоза су веома ниски. Кубанци добијају субвенције државе у виду образовања, здравства и хране. [5]
Земља је постигла равномернију расподелу дохотка након кубанске револуције 1953-1959, након чега је уследио економски ембарго од стране Сједињених Држава (1960-). Током периода хладног рата, кубанска економија је била у великој мери зависна од субвенција Совјетског Савеза, које су у периоду од 1960. до 1990. биле укупне вредности 65 милијарди долара (преко три пута више од целокупне економске помоћи САД Латинској Америци), у просеку 2,17 милијарди долара годишње.[6] То је чинило негде између 10% и 40% кубанског БДП-а, у зависности од године.[7] Иако су огромне совјетске субвенције обогатиле државни буџет Кубе, оне нису довеле до напредније или одрживије кубанске економије; иако су га економисти описали као „релативно високо развијену извозну економију Латинске Америке“ 1959. и почетком 1960-их, основна економска структура Кубе изменила се врло мало између тадашњице и 1990. Дувански производи попут дувана и цигарета били су једини произведени производи међу водећим извозима Кубе, па чак су и оне произведене прединдустријским процесом. Кубанска економија је остала неефикасна.