![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8d/Bundesarchiv_Bild_183-1984-1206-523%252C_Berlin%252C_Verabschiedung_Molotows.jpg/640px-Bundesarchiv_Bild_183-1984-1206-523%252C_Berlin%252C_Verabschiedung_Molotows.jpg&w=640&q=50)
Преговори о ступању Совјетског Савеза у Тројни пакт
From Wikipedia, the free encyclopedia
Преговори о ступању Совјетског Савеза у Тројни пакт одржани су у октобру и новембру 1940. у вези са потенцијалним присталицом Совјетског Савеза као четврте силе Осовине током Другог светског рата. Преговори, који су вођени током ере пакта Молотов-Рибентроп, укључивали су дводневну конференцију у Берлину између совјетског министра спољних послова Вјачеслава Молотова и Адолфа Хитлера и немачког министра спољних послова Јоахима фон Рибентропа. Након разговора, обе земље су размениле писане предложене споразуме.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8d/Bundesarchiv_Bild_183-1984-1206-523%2C_Berlin%2C_Verabschiedung_Molotows.jpg/640px-Bundesarchiv_Bild_183-1984-1206-523%2C_Berlin%2C_Verabschiedung_Molotows.jpg)
После дводневних преговора од 12. до 14. новембра 1940. Немачка је Совјетима представила нацрт писаног споразума о пакту Осовине који је дефинисао светске сфере утицаја четири предложене силе Осовине (Немачка, Италија, Јапан и Совјетски Савез).[1] Хитлер, Рибентроп и Молотов покушали су да поставе немачке и совјетске сфере утицаја. Хитлер је охрабрио Молотова да погледа на југ ка Ирану и коначно Индији, да сачува немачки приступ финским ресурсима и да уклони совјетски утицај на Балкану.[2]
Молотов је остао чврст и настојао је да уклони немачке трупе из Финске и добије луку на Балтику. Совјетске спољнополитичке калкулације биле су засноване на идеји да ће рат бити дугорочна борба, па су немачке тврдње да ће Уједињено Краљевство бити брзо поражено третиране са скептицизмом. Поред тога, Стаљин је настојао да остане утицајан у Бугарској и Југославији. Ти фактори су довели до тога да Молотов заузме чврст став.
Према студији Александра Некрича, 25. новембра 1940. Совјети су представили Стаљинов писани контрапредлог којим се прихватају пакт четири силе, али укључује совјетска права на Бугарску и светску сферу утицаја, који ће бити усредсређен на област око Ирака и Ирана.[3] Немачка није одговорила[4] и оставила је преговоре нерешене.
У вези са контрапредлогом, Хитлер је својим највишим војним шефовима указао на то да Стаљин „захтева све више и више“, „он је хладнокрвни уцењивач“ и да је „немачка победа постала неподношљива за Русију“ тако да „она мора да се баци на колена као што пре."[5] Немачка је окончала Пакт Молотов-Рибентроп јуна 1941. инвазијом на Совјетски Савез.
У наредним годинама, Совјетски информациони биро је објавио књигу под називом Фалсификатори историје, коју је углавном уређивао сам Стаљин, у којој је совјетски премијер тврдио да је он једноставно тестирао свог непријатеља. Ово је постала званична верзија догађаја која је опстајала у совјетској историографији све до распада Совјетског Савеза 1991. године. Према речима совјетског дипломате Виктора Исраелиана, књига „сигурно није учинила ништа да оповргне постојање совјетско-немачке сарадње у првим годинама Другог светског рата, сарадње која је у извесној мери помогла Хитлеровом плану“.[6]