![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Giotto_di_Bondone_080.jpg/640px-Giotto_di_Bondone_080.jpg&w=640&q=50)
Праоци
From Wikipedia, the free encyclopedia
Праоци (грч. προπατερες, προπατως) – у хришћанству назив за претке Исуса Христа по телу[1]. У праоце спадају старозаветни патријарси (грчки πατριαρχης - предак, праотац), који се сматрају прецима јеврејског народа и човечанства у целини. Црква одаје почаст десеторици претпотопних патријарха, који су, према Светом писму, били узори побожности и чувари обећања и пре давања Закона Израиљу и одликовали су се изузетном дуговечношћу; све до Јакова и Јосифа, чијом смрћу је завршена патријархална ера библијске историје, патријархе је карактерисала непосредна комуникација са Богом[2]. Као преци Исуса Христа, праоци су укључени у историју спасења коју разматра хришћанска сотериологија и у историју кретања човечанства ка Царству небеском[3].
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/42/Giotto_di_Bondone_080.jpg/640px-Giotto_di_Bondone_080.jpg)
У ширем смислу, праоци у Православној цркви подразумевају све старозаветне свете, поштоване као извршиоце воље Божије у светој историји пре новозаветне ере. Истовремено, свети преци Христови, уврштени у Његов родослов и прибрајају се Светим оцима[4].
Често се само три патријарха називају прецима - прецима јеврејског народа: Аврам, Исак и Јаков. По њима и четири прамајке – Сару, Ребеку, Рахелу и Лију[5]. У јеврејској традицији, Аврам, Исак и Јаков се називају и патријарсима и очевима (праоцима) (хебрејски: שלשת האבות – „три праоца“).
Недељу светих праотаца и недељу светих отаца уочи прослављања Рождества Христовог Православна црква посвећује успомени на старозаветне свете претке Исуса Христа.