![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Jan_Matejko_-_Zygmunt_August_z_Barbar%25C4%2585.jpg/640px-Jan_Matejko_-_Zygmunt_August_z_Barbar%25C4%2585.jpg&w=640&q=50)
Пољско златно доба
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пољско златно доба је био период ренесансе у Пољској и Великој кнежевини Литванији, који је отприлике одговарао периоду владавине краља Жигимунда Пољског и његовог сина, Жигимунда II Августа, последњег монарха из династије Јагелона, до његове смрти 1572.[1][2] Неки историчари сматрају да се пољско златно доба наставило до средине 17. века, када је Пољско-литванска заједница опустошена Хмељницковим устанком (1648—1657) и инвазијом Шведске и Русије. Током свог златног доба, Комонвелт је постао једно од највећих краљевстава у Европи, протежући се од модерне Естоније на северу до Молдавије на истоку и Бохемије на западу.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Jan_Matejko_-_Zygmunt_August_z_Barbar%C4%85.jpg/640px-Jan_Matejko_-_Zygmunt_August_z_Barbar%C4%85.jpg)
У 16. веку Комонвелт је нарастао на скоро милион км², са популацијом од 11 милиона. Она је напредовала захваљујући огромном извозу житарица, дрвета, соли и тканина у западну Европу преко лука на Балтичком мору Гдањск, Елблаг, Рига, Мемел и Кенигсберг. Највећи градови Комонвелта су били Познањ, Краков, Варшава, Лавов, Вилњус, Торуњ и, једно време у 17. веку, Кијев и Смоленск. Војска Комонвелта је била у стању да одбрани краљевство од стране инвазије, а такође је учествовала у агресивним кампањама против пољских суседа.[3] Како је на освојеним територијама уследила полонизација, барем међу политички утицајним класама, пољски језик је постао Лингва франка (лат. Lingua franca) средње и источне Европе.[4][5][6]
Током свог златног доба, Комвелт се сматрао једном од најмоћнијих држава у Европи.[7] Имао је јединствен систем владавине, познат као Златна слобода, у којем се сво племство (Шљахта), без обзира на економски статус, сматрало једнаким и уживало широка законска права и привилегије. Једна од карактеристика система био је Либерум вето (лат. Liberum veto) који је први пут употребљен 1653.[8] Племство, које се састоји од шљахта и магната, чинило је неких 8-10% становништва Комонвелта.[1]