Порт Вила
From Wikipedia, the free encyclopedia
Порт Вила је главни град државе Вануату. Налази се на јужној обали острва Ефате у провинцији Шефа. Његово становништво на последњем попису (2009. године) износило је 44.040,[1] што је повећање од 35% у односу на претходни попис (29.356 1999. године). Године 2009, становништво Порт Виле чинило је 18,8% становништва земље и 66,9% становништва Ефатеа.
| Порт Вила | |
|---|---|
 Поглед на Порт Вилу
   | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Вануату |
| Основан | 1606. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 29.356 |
| — густина | 1.243,9 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 17° 45′ Ј; 168° 18′ И |
| Апс. висина | 0 m |
| Површина | 23,6 km2 |
  Порт Вила Порт Вила на карти Вануатуа | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Улрих Сумптох |
На јужној обали острва Ефате, у провинцији Шефа, Порт Вила је економски и трговачки центар Вануатуа. Градоначелник је Ерик Пујо Феста, из Вануаку Патија, који је изабран у јануару 2018. године; његов заменик је Џени Регенвану, из Граун мо Јастис Патија.[2]
Порт Вила је 13. марта 2015. претрпео велику штету од циклона Пам.[3]
Клима
Порт Вила има тропску климу са сувом сезоном и топлом влажном сезоном. Како су пасати скоро стални и циклони нису ретки у Порт Вили, клима није екваторијална, већ морска пасатно тропска клима.[4] Падавине у просеку износе око 2.338,9 mm or 92,08 in, а најкишнији месец је март. Најсушнији месец је септембар. У просеку у години има 153 влажна дана. Подручје такође има југоисточне пасате. Температуре не варирају много током целе године, а рекордна је 35,6 °C or 96,1 °F. Најхладнији месец, јул, има просечну највишу температуру од 27 °C or 80,6 °F, а просечну најнижу температуру од 18 °C or 64,4 °F. Најтоплији месец, фебруар, има просечну највишу температуру од 31,2 °C or 88,2 °F и просечну најнижу температуру од 23 °C or 73,4 °F. Рекордно ниска температура за Порт Вилу је 8,5 °C or 47,3 °F. Влажност је често висока.
| Клима Порт Виле, Ванијату (Међународни аеродром Бауерфилд) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 35,0 (95) |
33,9 (93) |
33,5 (92,3) |
32,5 (90,5) |
31,1 (88) |
32,0 (89,6) |
34,3 (93,7) |
32,0 (89,6) |
31,5 (88,7) |
31,2 (88,2) |
33,0 (91,4) |
35,6 (96,1) |
35,6 (96,1) |
| Максимум, °C (°F) | 31,3 (88,3) |
31,2 (88,2) |
30,8 (87,4) |
29,9 (85,8) |
28,8 (83,8) |
27,4 (81,3) |
26,4 (79,5) |
27,0 (80,6) |
27,7 (81,9) |
28,5 (83,3) |
29,2 (84,6) |
30,7 (87,3) |
29,1 (84,4) |
| Просек, °C (°F) | 26,4 (79,5) |
26,5 (79,7) |
26,3 (79,3) |
25,3 (77,5) |
24,1 (75,4) |
23,0 (73,4) |
22,1 (71,8) |
22,0 (71,6) |
22,7 (72,9) |
23,4 (74,1) |
24,6 (76,3) |
25,7 (78,3) |
24,3 (75,7) |
| Минимум, °C (°F) | 22,5 (72,5) |
23,0 (73,4) |
22,6 (72,7) |
22,0 (71,6) |
20,2 (68,4) |
19,8 (67,6) |
18,2 (64,8) |
18,0 (64,4) |
18,4 (65,1) |
19,6 (67,3) |
20,7 (69,3) |
21,7 (71,1) |
20,5 (68,9) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 15,8 (60,4) |
15,0 (59) |
16,3 (61,3) |
14,5 (58,1) |
13,4 (56,1) |
10,0 (50) |
8,5 (47,3) |
10,0 (50) |
9,9 (49,8) |
11,0 (51,8) |
12,6 (54,7) |
15,2 (59,4) |
8,5 (47,3) |
| Количина кише, mm (in) | 316,1 (12,445) |
273,7 (10,776) |
320,9 (12,634) |
255,2 (10,047) |
210,3 (8,28) |
180,0 (7,087) |
94,4 (3,717) |
87,4 (3,441) |
87,3 (3,437) |
134,1 (5,28) |
192,3 (7,571) |
187,2 (7,37) |
2.338,9 (92,085) |
| Дани са кишом (≥ 1.0 mm) | 15,4 | 16,6 | 18,5 | 17,1 | 12,9 | 11,3 | 10,3 | 9,8 | 8,1 | 8,4 | 12,1 | 13,2 | 153,7 |
| Релативна влажност, % | 84 | 85 | 86 | 87 | 85 | 85 | 83 | 82 | 80 | 81 | 82 | 83 | 84 |
| Сунчани сати — месечни просек | 220,1 | 155,4 | 198,4 | 165,0 | 170,5 | 162,0 | 148,8 | 167,4 | 174,0 | 198,4 | 180,0 | 195,3 | 2.135,3 |
| Сунчани сати — дневни просек | 7,1 | 5,5 | 6,4 | 5,5 | 5,5 | 5,4 | 4,8 | 5,4 | 5,8 | 6,4 | 6,0 | 6,3 | 5,8 |
| Извор #1: Deutscher Wetterdienst[5] | |||||||||||||
| Извор #2: Time and Date (dewpoints, between 2005-2015)[6] | |||||||||||||
Први насељеници области су меланезијски народи који ту живе већ хиљаду година. Први Европљани су стигли 1606. године и то су били шпански истраживачи Педро Фернандез де Куирос и Луис Ваез де Торес. После 1887. године територијом су заједно управљали Французи и Британци. Током Другог светског рата, Порт Вила је био америчка и аустралијска бојна база. 1987. године град је тешко оштетио циклон. Јануара 2002. године јак земљотрес је тешко оштетио град, после чега је уследио цунами.
Град има 38.000 становника, од чега су највећи број Меланежани, мали део су Полинежани, Азијати и Европљани углавном Французи и Британци. Становништво говори меланежански језик Бислама, мада се говоре и француски и енглески. У граду се такође говоре и други локални језици. Више од 90% становништва су хришћани, презвитеријанци чине трећину становништва, а католици и англиканци по 15%. У Порт Вили се налази Универзитет Јужног Пацифика, образовна институција заједничка за дванаест пацифичких земаља.
Религија
Хришћанство је доминантна религија широм Вануатуа, коју обухвата више од 90% становништва. Највећа деноминација је презбитеријанска црква у Вануатуу, коју прати једна трећина становништва. Римокатолицизам и црква Меланезије су такође чести, сваки по око 15%. Катедрала светог срца је модерна римокатоличка катедрала у Порт Вили. Као седиште епархије Порт Вила,[7] ова црква је посвећена светом срцу Исусовом.[8] Дана 5. октобра 2020, црква Исуса Христа светаца последњих дана објавила је планове за изградњу храма у граду, а бахајска заједница је такође основана у Порт Вили.[9]
Порт Вила је главна лука Ванутуа и центар трговине. Међународни аеродром Борфилд се налази у граду.[10] Главне индустрије су још увек пољопривреда и риболов. 35,7% извоза пролази кроз Порт Вилу, а 86,9% увоза у земљу пролази кроз град. Туризам је такође веома важан, 1997. године град је посетило 50.000 туриста највише из Аустралије и Новог Зеланда.[11] Вануту још увек зависи од стране помоћи, од чега највећи део долази из Аустралије и Новог Зеланда мада је последњих година помоћ почела да долази из Кине. Вануту је такође познат као порески рај.
Саобраћај
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Порт Вила је побратимљен са:
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
