![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/Nu_gay_lib_demo_03.jpg/640px-Nu_gay_lib_demo_03.jpg&w=640&q=50)
Покрет за хомосексуално ослобађање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Покрет за хомосексуално ослобађање (или геј ослободилачки покрет)[lower-alpha 1] је друштвени и политички покрет који је био активан од касних 1960-их до средине 1980-их[lower-alpha 2] који је лезбијке и хомосексуалце наговарао да се укључе у радикалну директну акцију и да се супротставе друштвеној срамоти геј поносом.[7] У феминистичком духу где лично питање део политичког, најосновнији облик активизма био је нагласак на каминг ауту породици, пријатељима и колегама и животу као отворено лезбијске или хомосексуалне особе.
Покрет за хомосексуално ослобађање | |
---|---|
Део ЛГБТ покрета и сексуалне револуције | |
![]() Протест хомосексуалног ослобађања | |
Датум | 1969 – c. 1980 |
Локација | |
Повод | Хомофобија |
Циљеви | Повећање права ЛГБТ популације Повећање прихватања ЛГБТ популације Супротстављање интернализованој хомофобији |
Методе | Грађански отпор Каминг аут Подизање свести Директна акција |
Резултирало | Успех у многим циљевима Легализација Истополних бракова и других ЛГБТ права Морална Већина је наставила ширење хомофобије |
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Lambda-letter-lowercase-symbol-Garamond.svg/320px-Lambda-letter-lowercase-symbol-Garamond.svg.png)
Стоунвол Ин у геј четврти Гринвич Вилиџа на Менхетну био је место Стоунболске побуне у јуну 1969. године и постао је колевка модерног ЛГБТ права и покрета за ослобађање хомосексуалаца.[8][9][10] Током овог периода, годишњи политички маршеви кроз веће градове, обично одржавани у јуну (у знак сећања на протест у Стоунволу), још увек су били познати као маршеви „Геј ослобађање“. Тек касније седамдесетих (у урбаним хомосексуалним центрима) и све до осамдесетих (у мањим заједницама), маршеви су почели да се називају „геј парада поноса“.[7] Покрет је укључио лезбијску и хомосексуалну заједницу у Северној Америци, Јужној Америци, западној Европи, Аустралији и Новом Зеланду.
Хомосексуално ослобађање такође је познато по својим везама са контракултуром тог времена (нпр. групе попут радикалних вила) и по намери геј ослободилаца да трансформишу или укину темељне институције друштва као што су пол и нуклеарна породица; генерално, политика је била радикална, антирасистичка и антикапиталистичка.[11] Да би се постигло такво ослобођење, коришћени су подизање свести и директно деловање. Иако су активизам и свест о ХИВ-у / АИДС- у (у групама попут ЕКТ АП) радикализовали нови талас лезбијки и хомосексуалаца 1980-их, а радикалне групе наставиле да постоје, почетком деведесетих радикализам ослобађања хомосексуалаца био је помрачен у главним токовима новоизашлих, асимилационих, белих хомосексуалаца који су истицали грађанска права и главну политику.
Термин хомосексуално ослобађање понекад се односи на шири покрет за ослобађање ЛГБТ особа од социјалног и правног угњетавања.[12][13] Понекад се израз покрет за ослобађање хомосексуалаца користи синонимно или наизменично са покретом за геј права.[14] Комитет за Дан ослобођења улице Христофера оформљен је у Њујорку у знак сећања на прву годишњицу нереда у Стоунволу у јуну 1969. године, што је почетак међународне традиције догађаја крајем јула за прославу геј прајда.[15] Годишњи фестивали прајда у Берлину, Келну и другим немачким градовима познати су као Дани улице Христофер (Christopher Street Days или CSD).