![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/Gaslight_%25281944_poster%2529.jpg/640px-Gaslight_%25281944_poster%2529.jpg&w=640&q=50)
Плинска светлост (филм из 1944)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Плинска светлост (енгл. ) је амерички психолошки трилер из 1944. године, режисера Џорџа Кјукора, у коме главне улоге тумаче Чарлс Бојер, Ингрид Бергман, Џозеф Котен, Меј Вити и Анџела Ленсбери. Сценарио су написали Џон ван Друтен, Валтер Рајш и Џон Л. Балдерстон на основу истоимене представе Патрика Хамилтона, а радња прати младу жену чији муж њоме полако манипулише како би поверовала да почиње да луди.[4][5]
Плинска светлост | |
---|---|
![]() Филмски постер | |
Изворни наслов | Gaslight |
Режија | Џорџ Кјукор |
Сценарио | Џон ван Друтен Валтер Рајш Џон Л. Балдерстон[1] |
Продуцент | Артур Хорнблоу Млађи |
Темељи се на | Плинска светлост (Патрик Хамилтон) |
Главне улоге | Чарлс Бојер Ингрид Бергман Џозеф Котен Меј Вити Анџела Ленсбери |
Музика | Бронислав Капер |
Директор фотографије | Џозеф Рутенберг |
Монтажа | Ралф Е. Винтерс |
Продуцентска кућа | Metro-Goldwyn-Mayer |
Дистрибутер | Loew's, Inc.[2] |
Година | 1944. |
Трајање | 114 минута |
Земља | САД |
Језик | енглески |
Буџет | 2 милиона долара[3] |
Зарада | 4,6 милиона долара[3] |
веза |
Као римејк истоименог британског филма из 1940. у режији Торолда Дикинсона, Кјукорова верзија имала је већи обим и буџет од првог филма, и узима одређене слободе у односу на материјал. Да би се избегла забуна са првим филмом, Кјукорова верзија је првобитно носила назив Убиство на Торнтон скверу у Уједињеном Краљевству.[6] У филму постоје бројна одступања од оригиналне позоришне представе, иако централна драма остаје прича о мужу који покушава да излуди своју жену како би је одвратио од својих криминалних активности.
Филм је биоскопски објављен 4. маја 1944. и остварио је критички и комерцијални успех, зарадивши 4,6 милиона долара у односу на буџет од 2 милиона долара. Био је номинован за седам Оскара (укључујући онај за најбољи филм), а освојио је два: за најбољу глумицу и најбољу сценографију. Конгресна библиотека је 2019. одабрала филм за чување у Националном регистру филмова Сједињених Држава због „културног, историјског, или естетског значаја”.[7][8][9]