![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Ortho_tricyclen.jpg/640px-Ortho_tricyclen.jpg&w=640&q=50)
Планирање породице
From Wikipedia, the free encyclopedia
Планирање породице је свесна делатност индивидуе и парова у репродуктивном добу живота којом теже, не само да регулишу број и временски распоред рађања, већ и да роде здраво дете и да квалитетно остваре све своје улоге током животног циклуса.[1] Отуда планирање породице обухвата различите аспекте – биолошке, здравствене, демографске, социолошке, психолошке, економске, етичке, политичке, а са становишта носилаца, појављује се на три нивоа: као индивидуална пракса, као покрет друштвених група и као програм за планирање породице који доноси држава. Цивилизацијским достигнућем сматра се основно право свих парова и појединаца да слободно и одговорно одлуче о броју и размаку рађања деце као и право на информације, образовање и средства да то учине. Концепт „планирања породице” („family planning”) заменио је концепт „контроле рађања” („birth control”), као савременији и бољи, на Другој светској конференцији о становништву, која је одржана у Београду, 1965. године.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Ortho_tricyclen.jpg/640px-Ortho_tricyclen.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1d/Family_planning_methods_%288329687815%29.jpg/640px-Family_planning_methods_%288329687815%29.jpg)
Планирање породице су од 16. века практицирали становници Ђенеа у Западној Африци. Лекари су женама саветовали да праве временске размаке између своје децу, те да их имају сваке три године, уместо превише деце пребрзо.[2] Остали аспекти планирања породице укључују сексуално образовање,[3][4] превенцију и лечење полно преносивих инфекција,[3] саветовање пре зачећа[3] и менаџмент, те лечење неплодности.[5] Планирање породице, према дефиницији Уједињених нација и Светске здравствене организације, обухвата услуге које воде до зачећа. Побачај није компонента планирања породице,[6] иако приступ контрацепцији и планирању породице смањује жељу за побачајем.[7]
Показало се да планирање породице смањује наталитет тинејџера и наталитет неудатих жена.[8][9]